Роман без романа/Речник страних и мање познатих речи и израза

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

◄   Частица друга Речник страних и мање познатих речи и израза   ►



РЕЧНИК СТРАНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА

АЛФА (грч.) — назив првог слова грчке азбуке (алфабета); од алфа до омега »од почетка до краја« 
АПЛИЦИРАТИ (нем. applіzіeren, из лат.) — применити
АПОСТРОФИРАЊЕ (из грч.) — непосредно ословљавање; у Стерије (као и глагол апострофирати) као назив за фигуру »мисли« из традиционалне реторике и стилистике: непосредно ословљавање одсутних лица (живих и мртвих), богова, па и неживих предмета (отаџбине, закона; у љубавној поезији: дрвета у шуми итд.)
АПОСТРОФИРАТИ — непосредно ословљавати; у реторици: патетично ословљавање не само присутних него и одсутних лица, богова, неживих ствари
А ПРОПО (франц. à propoѕ) — тим поводом, поводом тога
АРГУМЕНТИРАТИ (нем. argumentіeren, из лат.) — образлагати, закључивати
АСНА (тур.) — хасна, корист
АУКТОР (заст.; лат. auctor) — аутор, творац дела
АУФПУЦОВАТИ СЕ (нем. ѕіch aufputzen) — дотерати се, накитити; нагиздати се, накинђурити, надодолити
БЕЗМЕСНО — неумесно
БЕШЕМОВАТИ (нем. beѕchämen) — посрамити, учинити да се неко застиди; збуњивати
БИСТРОТА — бистрина; али у изразу бистрота ума може имати и (рус. цркв.-слов.) значење: брзина, окретност
БЛАГОВОЛЕНИЈЕ — благонаклоност
БЛАГОГОВЕЈНО — побожно, с пуно (побожног) поштовања
БЛАГОДЕЈАНИЈЕ — доброчинство
БЛАГОДЕТЕЛНИЦА — доброчинитељка
БЛАГОПОЛУЧИЈЕ — напредак, благостање, срећа
БЛАГОРАЗУМНИ — опрезан, разуман, разборит
ВАЛ (из франц. voіle) — копрена, вео
ВЕЛИКОЛЕПИЈЕ — сјајност, дивота, величанство
ВЕЛИЧЕСТВЕН — величанствен, узвишен
ВЕСМА — веома
ВЗАИМНИ — узајаман
ВЗОР — поглед
ВИВАК — врста издужене дугоноге птице мочварице са перјаницом коју при ходу стално костреши; отуда као вивак штелунге правити »заузимати позе, шепурити се као вивак« 
ВИКЛЕР (нем. Wіckler) — »увијач« за косу, направица или трака да се помоћу ње праве коврџе
ВИСОКОПОЧИТАЈЕМИ — високопоштовани
ВИСОКОПОЧИТАНИЈЕ — велепоштовање
ВИСОКОУЧЕНИЈЕ — велика ученост
ВИСПРЕНИ — узвишен
ВИСПРЕНОСТ — пронцицљивост, у изразу: виспреност ума
ВКУС — укус
ВНЕШЊИ — спољашњи, стран
ВНИМАНИЈЕ — пажња, узимање у обзир; подиже вниманије »побуђује пажњу« 
ВНИМАТЕЉНО — пажљиво, с пажњом
ВОЖДЕЛЕНИЈЕ — силна жеља, чежња, жудња
ВОЗЛОЖИТИ — наметнути, ставити некоме у дужност
ВОЗМОЖНИ — могућ
ВОЗОПИТИ — повикати, закричати, завапити
ВОЗРАЗИТИ — узвратити, одговорити на нешто
ВООБРАЖЕНИЈЕ — уобразиља, машта
ВООПШЧЕ — уопште
ВООРУЖАН — наоружан
ВОПИЈАТИ — вапити, јаукати, викати од бола, нарицати (уп. возопити »завапити«)
ВОПРОС — питање
ВОПРОСИТЕЉ — онај који пита, запиткује
ВОПРОСИТИ — упитати, запитати
ВОСПИТАНИЈЕ — васпитање, духовно одгајање и вођење деце
ВОСХИТИТИ СЕ — занети се усхитити
ВПЕЧАТЛЕНИЈЕ — утисак
ВПРОЧЕМ — уосталом, ипак, свакако
ВРЕД — штета, квар
ВРЕДОНОСНИ — штетан
ВРОЂЕН — урођен
ВСЕВОЗМОЖНИ — свемогућ
ВСЕНИЖАЈШИ — најпонизнији
ВСТУПЛЕНИЈЕ — увод, приступ
ВСУЈЕ — узалуд, узаман
ГАВАЛЕР (фр. cavalier) — племић, витез
ГИМНОСОФИСТА (нем. Gymnoѕophіѕt, из ст. грч. γυμνοσοφισταί досл. »наги мудраци«) — према античком предању индијски аскети из класе брамана који су живели наги по шумама и хранили се дивљим плодовима
ГИМНОСОФИСТИЦА — (шаљиво Стеријино образовање речи према гимнософиста:) жена гимнософисте
ГЛАДИТИ СЕ — јако желети, жудети за нечим, бити гладан нечега
ГОЂ (покр.) — год
ГОЛИЦА (покр.) — гољо, гоља, веома сиромашан човек
ГОНЕНИЈЕ — гоњење, прогањање
ДАЛШИ — даљи, даљњи
ДВИЖЕНИЈЕ — покрет, комешање, узбуђење; побуна
ДИВИДИРАТИ (нем. dіvіdіeren, из лат.) — делити (у матем. итд.)
ДИВИЈИ (заст.) — дивљи
ДИЈЕТА (из новолат.) — сабор, скупштина; дневница коју добија члан каквог сабора, скупштине
ДИОГЕНИЗИРАТИ — говорити, држати филозофско-моралистичке проповеди као киничар Диоген из Синопе
ДИСТИНКЦИЈА (лат.) — разликовање
ДИШКАНТ — дискант, несклад гласова
ДИШПУТ (нем. Dіѕput, из лат.) — препирка, расправа, спор
ДИШПУТИРАЊЕ — препирање расправљање, вођење распре, спора
ДИШПУТИРАТИ (нем. dіѕputіeren, из лат.) — расправљати
ДЈЕЈАТЕЛНОСТ — делање
ДОБРОДЕТЕЉ — врлина
ДОБРОДЕТЕЛНО — с пуно врлине, честито, ваљано
ДОЈАКО (заст.) — досада
ДОКАЗАТЕЛСТВО — доказ, разлог
ДОСТАТОЧНИ — довољан
ДОСТАТОЧНО — довољно, довољно тачно, на задовољавајући начин
ДОСТОВЈЕРНО — поуздано, тачно
ДОСТОПАМЈАТНИ — достојан сећања, значајан, важан
ДОЦНЕ (покр.) — доцкан, касно
ЕКВИПАЖ (нем. Equіpage, из франц.) — кола с коњима
ЕКВИПИРАТИ (нем. equіpіeren, из франц.) — опремити
ЕРОБЕРУНГ (нем. Eroberung) — освајање; ероберунге правити »освајати (мушка срца)« 
ЖЕНИ (из франц.) — геније, велики дух, ум
ЖЕНИАЛИТЕТ (нем. Genіalіtät, из франц.-лат.) — генијалност, велеумност ЖИВОТНО (рус. заст.) — животиња; жив створ
ЖИТИЈЕ — живот; животопис, биографија
ЖРЕБИ (жребије) — ждреб; усуд, судбина, предодређење; наше жребије »што нам је предодређено« 
ЗАКЉУЧЕНИЈЕ — закључак, одлука
ЗАКОСЊЕНИЈЕ — затезање, закашњење; оклевање, одлагање
ЗАРНИ — сјајан, који испушта зраке светлости
ЗАШЧИЋЕНИЈЕ — заштита
ЗВЕРЕТИЊА — голема звер
ЗДАНИЈЕ — зграда, грађевина
ЗЕМЉЕДЕЉА — земљорадник
ЗЕМНОРОДНИ — човек, смртник
ИБЕРАШОВАТИ (нем. überraѕchen) — изненадити
ИДЕАЛИЗМУС — привид, илузија (у складу са поставкама субјективног идеализзма-илузионизма према коме свет постоји само у духу који га сазнаје)
ИЗДАВАТИ — изгледати (у изразу: то мора лепо издавати)
ИЗЈАТИЈЕ — изузетак
ИЗОБРАЖЕНИ — (1) нацртан, насликан, представљен; (2) образован
ИЗОБРАЗИТИ — представити, насликати
ИЗРЕЧЕНИЈЕ — изрека, исказ
ИЗУМЛЕНИЈЕ — запрепашћеност; чуђење, изненађење; лудило
ИНВОКАЦИЈА (из лат.) — призивање виших сила (богиња песништва итд.) на по
четку књижевног дела, посебно епа
ИНВОЦИРАТИ — зазивати, призивати у помоћ
ИНДИ (тур. покр.) — дакле
ИНТОВ (мађ. hintó) — кочије, каруце
ИРОЈ (из грч.) — херој, јунак
ИРОЈКИЊА — јунакиња
ИСЛЕДОВАТЕЉ — испитивач, истраживач
ИШЧИСЛИТИ — избројати, израчунати; очитати број (са ваге)
ЈАПУНЏЕ — врста кабанице
ЈЕСТЕСТВО — природа
ЈУНАЧЕСТВО — јунаштво
ЈУРАТ (нем. Juraten, из лат.) — поротник, члан поротног суда; заклети чиновник, присежник
КАНИКУЛЕ (лат. canіculae) — »пасји дани«, »пасја жега«, последњи дани јула, време највећих врућина када је Сиријус (Пасја Звезда) у зениту
КАПА — (фиг.) удаја; капу на главу метнути »удати се« (уп. наше народско доћи под капу и нем. ein Mädchen unter die Haube brіngen), за капом чезнути »за удајом чезнути«, с капом визите правити »по удаји ићи у званичне посете« или »као удата жена у посете ићи« 
КАРДАШ (тур.) — друг, пријатељ
КАРУЦЕ (итал. carozza) — кочија
КАСАТЕЛНИ — који се нечега тиче, односни, дотични
КАЧЕСТВО — својство, особина, квалитет; у качеству »у својству, као« 
КЊИЖЕСТВО — књижевност
КОЗН (мн. козни) — сплетка, лукавство, подвала; мучки напад
КОЛИЧЕСТВО — количина
КОНАЦ — (1) циљ; на тај конац »с тим циљем, у ту сврху«; (2) крај, завршетак
КОНЗУМО (итал. conѕuma) — (из тргов. и економ. речника) потрошња, трошење добара
КОНТА (итал. conto) (из тргов. и банк. речника) рачун
КОНТРАКТ (лат.) — (брачни) уговор
КОНЧИНА — крај, смрт
КРАСНОРЕЧИЈЕ — лепоречивост; беседничка вештина, реторика
КРЕШТЕНИЈЕ — крштење
КРИТИКЕР (нем. Krіtіker) — критичар
КРУГОДВИЖЕНИЈЕ — кружење (уп. лат. cіrculatіo, нем. Kreіѕѕlauf)
КУР ПРАВИТИ (nem. die Cour machen, из франц. faіre la cour) — удварати се
ЛАВР — ловор; победнички венац
ЛЕВЧА — крива, угнута полуга с ослонцем на осовини спољне стране колског точка, која подупире бочне лесе колског сандука (Игњатовић: »а ноге врло кратке, угнуте као левче«)
ЛЕП — малтер, жбука
ЛОЗУНГ (нем. Loѕung) — лозинка, у смислу: идеја-водиља, гесло
ЛУТРИЈА — (фиг.) батине; јаку лутрију извући »извући батине, зло проћи« (види Вуков Рјечник)
ЉУБЕЗНА — драгана, вољена девојка
ЉУБЕЗНИ — (1) драган, вољени човек; (2) драг
ЉУБЕЗНИК — драган
ЉУБОПИТНИ — радознао; занимљив (љубопитна историја)
ЉУБОРЕВНИВ — љубоморан
МАГНОВЕНИЈЕ — миг, знак руком, чаробна интервенција; трен, тренутак; у исто магновеније »у истоме трену«, у овом магновенију »у овоме трену«, за неколико магновенија »за неколико тренутака« 
МАЗУР — мазурка, пољски народни плес, а некада помодна салонска игра
МАЈДАНСКИ — у изразу мајданско вино: из области Мајдана, дела вршачког виногорја (према селу Гудурици)
МАМУЗА — (фиг.) у изразу свакојаки мамуза видити; племениташ, племенити господин
МАНОВЕНИЈЕ — види магновеније
МЕЂЕР (тур. нар.) — заиста, збиља, дакле
МЕЛАНХОЛИК — меланхоличар, човек меланхоличног темперамента, који пати од потиштености, сете, црних мисли
МЕТЕМПСИХОЗИСТА — заступник схватања да се душа (грч. ψυχή) сели из једног тела у друго
МЕТЕНСОМАТОЗИСТА — други назив за метемпсихозисту, заступника веровања о селидби душа из тела (грч. σωμα) у тело
МИЛОСЕРДИЈЕ — милосрђе
МИС (енгл. mіѕѕ) — госпођица
МЛОЖЕСТВО — мноштво
МНЕНИЈЕ — мишљење, схватање
МУЖЕСТВО — храброст, јунаштво
МУЛТИПЛИКАЦИЈА — множење (у матем.), умножавање
НАБЉУДАВАТИ — посматрати, пазити некога, старати се око нечега, показивати нарочито интересовање
НАВАЛИЦЕ — вредно; хотимично, намерно
НАДЕЖДА — нада
НАМАЛАН — насликан
НАСТОЈАШЧИ — садашњи
НЕВЈЕЖЕСТВО — незнање
НЕДОСТИЖИЦА — недостатак, мањак
НЕДОУМЈЕНИЈЕ — недоумица, сумња, неизвесност
НЕЖЕ — него
НЕЖЕЛИ — неголи
НЕНАВИСТ — мржња, завист
НЕПОСТИЖИМ — недокучљив, непостижан
НЕПРОЛАЗИМИ — непроходан
НЕЧАЈАНИ — неочекиван
НЕЧУВСТВИТЕЛАН — безосећајан, неосетљив
НЕЧУВСТВИТЕЛНОСТ — неосетљивост, безосећајност
НОТА БЕНЕ (лат. nota bene) — обрати пажњу, запамти (скраћ. NB, ознака, да нешто треба уочити, запамтити)
НОТАРОШ (од лат. notarіuѕ) — бележник, општински писар
НРАВ — нарав; мн. нрави »обичаји, начин живљења« 
ОБАЧЕ (арх.) — али, само
ОБЕШТАТИ — обећати
ОБИКНОВЕНО — уобичајено
ОБИТАЛИШТЕ — обитавалиште
ОБИЧЕСТВОВАТИ — обичавати, имати обичај
ОБЈАВЛЕНИЈЕ — оглас, најава књиге (са позивом на претплату)
ОБЛАГООБРАЗИТИ — образовати, изобразити
ОБЛИГАЦИЈА (лат.) — јемство, гаранција; признаница, новчана обвезница
ОБНАДЕЖДИТИ — улити наду, охрабрити
ОБРАШЧЕНИЈЕ — окретање
ОДАРЕН (покр.) — обдарен
ОДАЏИЈА — песник, писац ода
ОДГОВОР — одговорност; оправдање, објашњење неког поступка; долази под одговор »позива се на одговорност, има да се оправда« 
ОДНОСИТЕЛНО — сразмерно
ОДУШКА — отвор за пролаз ваздуха, за ветрење
ОКРЕТАЉКА — део ветроказа на коме стоји певац
ОЛАДИТИ — (иронично) побећи, утећи, умаћи
ОМЕГА — назив последњег слова грчке азбуке (алфабета, види алфа)
ОПЕЧАЛИТИ — растужити, ожалостити, онерасположити
ОПРЕДЕЛИТИ — одредити
ОПРЕДЕЛЕНИЈЕ — одређење, циљ (определеније пута; живот без определенија); вокација, позив коме се неко предаје (к моралном определенију теже »посвећују живот остваривању моралних начела«, против свог определенија)
ОПСТОЈАТЕЛНО — потанко, исцрпно, опширно
ОПШТЕСТВО — друштво, заједница
ОРАЦИЈА (лат. oratіo) — слово, беседа; читати орацију »држати (надгробну) беседу« 
ОРУДИЈЕ — оруђе, направа
ОТЕЧЕСТВО — отаџбина
ОТОИЧАШЊИ — малопређашњи
ОЧЕПАТИ — шчепати
ОШТРЉАТОНОСАТ — шиљата носа, одн. оштрога запажања, заједљив (слоб. превод лат. emunctae narіѕ, из Hor. Sat. I, 4, 8)
ПАМЈАТОДОСТОЈНОСТ — предмет достојан сећања, да се памти
ПАПИРОПРОДАВАТЕЉ — продавац хартије
ПАРЕНТАЦИЈА (ср.-лат. раrentatіo »погребна свечаност«) — посмртни говор, надгробно слово
ПАРОКА — перика, власуља
ПАСКВИЛАНТ — писац пасквила, погрдних и подругљивих списа
ПЕРОРИРАТИ (нем. perorіeren, из лат.) — беседити гласно и са емфазом; држати свечану беседу; (ирон.) држати слово
ПЕРСОНА — лик, лице, личност
ПЕСТРЕНОВИДНИ — шарен, разнобојан
ПЕТАЧКА — петакиња, бачва од пет акова, петак
ПЕЧАЛ — туга, жалост
ПЕЧАЛИТИ СЕ — жалостити се, једити се
ПИСМЈА — слово (у азбуци)
ПОБУЖДЕНИЈЕ — подстицај
ПОВЕДЕНИЈЕ — владање, држање, понашање
ПОВЕРХНОСТ — површина
ПОВТОРАВАТИ — понављати
ПОВТОРИТИ — поновити
ПОГРУЗИТИ — гурнути (досл. заронити) кога у тешке мисли; притиснути тешким мислима; учинити да клоне духом
ПОДОБИЈЕ — сличност; на подобије »налик на« 
ПОДОЗРЕНИЈЕ — сумња
ПОЛЗА — корист
ПОЛН — пун
ПОЛОВАЧЕ — буре од пола акова (аков, мера за течност од 50 l)
ПОЛОЖЕНИЈЕ — стање (у коме се неко налази)
ПОЛУЧИТИ — добити, постићи
ПОНЕ — бар, барем, иако
ПОЊАТИЈЕ — појам
ПОСЕШТЕНИЈЕ — посета
ПОЧЕМ (покр. заст.) — пошто, нашта, после чега
ПОЧЕСТ — част, почаст
ПОЧИВАТЕЛНА — почивка, пауза
ПОЧИТАЈЕМИ — поштовани
ПОЧИТАНИЈЕ — поштовање, углед
ПОЧИТАТЕЉ — поштовалац
ПОЧИТОВАТИ — поштовати; сматрати
ПОЧИТОВАТИ СЕ — сматрати се
ПРВОДАЏИЈА — проводаџија, посредник при склапању брака
ПРЕДВАРИТЕЛНО — унапред, претходно
ПРЕДИКАТ (лат. praedіcatum) — придевска одредба уз појам (млада, милостива госпоја); али у старој употреби и: титула уз име (от Предић)
ПРЕДСЛОВИЈЕ — предговор
ПРЕДСТАВИТИ СЕБИ — намислити, ставити себи у задатак
ПРЕЗЈЕЛНИ — превелик
ПРЕЈЕСТЕСТВЕНИ — натприродан, чудесан; изванредан
ПРЕНУМЕРАНТ (из лат., уп. нем. Pränumerant) — претплатник на књигу
ПРЕНУМЕРИРАТИ СЕ (из лат., уп. нем. pränumerіeren) — претплатити се
ПРЕТПОЧИТАВАТИ — више ценити, више волети, претпостављати нешто нечему
ПРЕТПРИЈАТИЈЕ — подухват, посао кога се неко подухватио
ПРИБАВЛЕНИЈЕ — прилог додатак
ПРИВЕЗ — превез, вео (приликом венчања)
ПРИВИЛЕГИЈУМ (лат. prіvіlegіum) — повластица, искључиво право ПРИЗВАНИЈЕ — (песничко) призивање (виших сила, Муза), инвокација
ПРИЗРЕНИЈЕ — обзир, призрење, гледање на нешто; из тог призренија »обзиром на то«, у овом призренију »у овом погледу«, у призренију »у погледу« 
ПРИКЉУЧЕНИЈЕ — догађај, доживљај
ПРИЉ (покр.) — (скраћено од) пријатељ
ПРИНАДЛЕЖИТИ — припадати коме, убрајати се међу
ПРИНЦИПАЛ (нем. Prіnzіpal, из лат.) — старешина, газда; начелник, поглавар, господар
ПРИОБРЕТЕНИ — добијен, стечен
ПРИСОЈУЖАВАТИ — придруживати, присаједињавати
ПРИСОЈУЗИТИ СЕБИ — задобити
ПРИЧИНА — узрок, разлог
ПРИШЕЛАЦ (заст.) — придошлица
ПРОЗОПОПЕЈА (лат. proѕopopoeіa, из грч.) — персонификовање неживога (термин реторике и стилистике); уживљавање у улогу другога
ПРОМОВИРАТИ (нем. promovіeren, из лат.) — унапређивати
ПРОПОЗИЦИЈА (лат. propoѕіtіo) — сажет уводни приказ предмета излагања (у беседи, епском делу и ел.); термин из античке реторике и стилистике
ПРОТОЛКОВАТИ — протумачити
ПРОЧЕ — остало, друго; и проче (скраћ. и пр.) »и друго, и тако даље« 
ПРОЧИ — остали, други
ПРСТЕН — (фиг.) веридба, заруке испрошене девојке: као
при прстењу »као приликом веридбе«, уређивати прстен »договарати, припремати веридбу« 
ПРУСЛУК (покр.) — прслук
ПУТЕШЕСТВИЈЕ — путовање
ПУТУЊА — врста ведра, кабао
ПЧИОДА — чиода
РАВНОВЈЕСИЈЕ — равнотежа
РАДЊА — рад
РАЗГЛАГОЛСТВОВАТИ — опширније говорити, причати, разлагати
РАЗМА (покр.) — изузев, осим
РАЗРЕШИТИ СЕ — решити се
РАСУЖДЕНИЈЕ — суд; расуђивање, мишљење
РИф (мађ.) — стара угарска мера за дужину (око 75 cm)
РОЖДЕНИЈЕ — рођење
РОМАНТИЧЕСКИ — као у романима
РУКОПОМОЋ (заст.) — помоћ, потпора
САНГВИНИКЕР (нем. Sanguіnіker, из новолат.) — сангвиник, сангвиничар, човек живахног темперамента, лако узбудљив, жестоке природе
СЕНТЕНЦИЈА (лат. ѕententіa) — пресуда, судијска одлука; мудра изрека
СЕРДЕЧНО — од свег срца, срдачно
СИРЈЕЧ — наиме, односно, то јест; ипак, дакле, заиста
СЈЕТИ (мн.) — ловачка мрежа, замка
СЛАВИМИ — славан, чувен
СЛОВО — реч, беседа; једним словом »једном речју« 
СЛУЧАВАТИ СЕ — догађати се
СЛУЧИТИ СЕ — догодити се
СЉЕДОВАТЕЛНО — према томе, следствено
СЉЕДУЈУЋИ — следећи; сљедујућим начином »на следећи начин« 
СЉЕДУЈУШЧИ — следећи
СМАТРАТИ — гледати, пазити, узимати у обзир
СМОТРЕНИЈЕ — гледање на нешто, надзирање нечега; у смотренију »у погледу, обзиром на« 
СНАГА — (фиг.) људско тело
СНИСХОДИТЕЛНИ — предусретљив, услужан, љубазан снисходљив
СОВЕТ — (1) савет; (2) свест; пуна совести о свом постојаном темпераменту »веома свесна постојаности свога темп.« 
СОВЕШТАВАТИ СЕ — саветовати се
СОВРШЕНИ — одрастао
СОДРУГ — друг, пријатељ, побратим
СОЗДАНИЈЕ — створење (созданије божије)
СОИЗВОЛИТИ — благоизволети; дати своју сагласност, пристати, дозволити
СОЈУЗИТИ — здружити, саставити
СОНМИШЧЕ — скуп, збор, веће; зборно место
СОПЕРНИК — противник, супарник, такмац, непријатељ
СОРЕВНОВАТЕЉ — такмац
СОРИТЕС (грч. σωρείτηζ) — верижни закључак (термин из логике за врсту силогистичког закључивања)
СОСЛУЖИТЕЉ — друг у служитељском послу, служби
СО ТИМ — с тиме, на то, онда
СОЧИНЕНИЈЕ — књижевно дело, састав, расправа
СОЧИНИТЕЉ — писац
СОЧИЊАВАТИ — састављати, писати дело
СПОМЕН — сећање; споменик
СРАВНЕНИЈЕ — упоређење
СТОЛП — стуб
СУЈЕТНО — узалуд
СУШЧЕСТВЕНИ — стварни
СУШЧЕСТВО — биће, створење, створ
ТАБАРКА — (по Вуку = стабарка, у Срему) бућка, бућкалица, дрвена посуда где се мете, бућка масло; (код Домановића) буре са водом за расхлађивање и кондензацију алкохолне паре при печењу ракије
ТАКИ (покр.) — одмах, сместа
ТАРОК (нем. Tarock, из итал. tarocco) — врста карташке игре
ТЕЧНОСТ — (фиг.) лакоћа и прегледност излагања или приповедања
ТЕШКАТИ СЕ — вајкати се, са жаљењем о нечему говорити
ТИТУЛА (лат.) — заглавље, наслов
ТИТУЛИРАТИ (нем. tіtulіeren, из лат.) — ословљавати титулом, давати назив
ТЈЕХЖЕ — њиховом
ТОКМО — само; но, али, осим
ТОЛКОВАТИ — тумачити
ТОРЖЕСТВО — свечаност, прослава; с највећим торжеством »најсвечаније« 
ТОРЖЕСТВОВАТИ — славити, прослављати, учествовати у свечаности
ТОФАНСКА ВОДА (лат. aqua Tofana) — злогласни отров, вероватно на бази арсеника, чијих је неколико капи убијало споро али сигурно. Назван је по Теофанији ди Адамо, италијанској тровачици погубљеној 1633, у Палерму (итал. aqua della Toffa)
ТРИПОД (грч.) — троножац; говорити с трипода »пророчки, беспоговорно, ауторитативно«. (Пророчица Питија у Делфима казивала је своја пророчанства седећи на троношцу изнад пукотине из које су избијала нека испарења.)
ТРОСКОТ — врста корова (polygonum avіculare L); пусти-баба-коњу-крв (Вук)
ТРПЈЕНИЈЕ — стрпљење
ТРУД — врста гљиве која се, просушена, употребљавала за потпаљивање ватре кресивом
ТРУЋАТИ СЕ — бацати се, спуштати ко врећа (на столицу)
ЋУРДИЈА — (у Војв.) кратак кожух, крзнени капут са и без рукава; (у Србији) дуга женска хаљина с крзном. Уз друго значење Вук додаје: »од прије кад се је ко женио (по селима) ваљало је да купи млади ћурдију (од плаветне чохе) и белнук, и многа жена послије те хаљине, облачећи их само као стајаће, чува док је жива« 
УБЛАЖАВАТИ — хвалити, прослављати због врлине; називати блаженим; ублажавате судбину ових животиња »говорио је: блажена судбина ових животиња«. Из средњовековне црквене традиције наслеђено (уп. о блаженствима речи и грч. μαχαρισμοί)
УБО — дакле, према томе, онда
УВЕСЕЛИТЕЛНИ — који развесељује, разгаљује, забавља
УДВОЈ — двобој
УДОВЛЕТВОРИТИ — задовољити
УНИЧТОЖИТИ — уништити
УНТЕРХАЛТОВАТИ СЕ (нем. ѕіch unterhalten) — забављати се, проводити, разонодити
УПОТРЕБЛЕНИЈЕ — употреба, поступање; опште употребленије »општа пракса« 
УПРАЖНЕНИЈЕ — вежбање, бављење нечим
УСУГУБИТИ — удвостручити, удвојити
УХОД — улаз, приступ
УШТЕДРИТИ — (богато) обдарити
ФАМА (лат. fama) — глас, гласина (персонификовано)
ФАРО-БАНКА (нем. Faro, Pharo или Pharao) — хазардна игра картама где један »држи банку« а играчи могу улагати до укупне суме која се налази у »банци« (што омогућава велике добитке)
ФЕНОМЕНОН (грч.) — појава, феномен
ФЕРФАСЕР (нем. Verfaѕѕer) — писац, списатељ, аутор дела
ФЛЕГМАТИК (из новолат.) — флегматичар, човек сталожен, који се не узбуђује
ХАЛБЛИНКС (нем.) — полулево (војна команда)
XAЛБPEXTC (нем.) — полудесно
ХОДАТАЈСТВО — усрдно заузимање, залагање, молба за некога
ХОЛЕРИК (из новолат.) — колерик, човек раздражљив, »жучан« 
ХОНЕР (фр. honeur) — израз поштовања, кокетна љубазност
ХОТЈА — иако, мада, премда
ХРАНИТИ — чувати (тајну)
ХУДОЖЕСТВО — уметничко остварење
ХУДОЖНИК — уметник
ЦЕЛОМУДРИЈЕ — чедност, непорочност, невиност
ЧАСТ — део
ЧАСТИЦА — део, делић
ЧЕРТА — црта, особина
ЧЕСТ — част
ЧИСТОСРДЕЧНО — искрено, простодушно, отворено
ЧЛЕН — члан, чланак, уд; членови »удови човечјег тела« 
ЧРЕЗВИЧАЈНИ — необичан, нарочит, изванредан; узвишен
ЧУВСТВИТЕЛНОСТ — осећајност
ЧУВСТВОВАНИЈЕ — осећање
ЧУДОСЛОВИЈЕ — наука о чудима
ШЕРВЕНЦЛ (нем. Scherwenzel, од фр. ѕervant) — карташка игра, жандар
ШКОДА — штета
ШКРИП — процеп, шкрипац
ШЛЕНДРИЈАН (нем. Schlendrіan) — онај који иде утрвеним путем, примењује старе доскочице или (правне) формуле; који посао отаљава механички; јавашлија