Roman bez romana/Rečnik stranih i manje poznatih reči i izraza

Rečnik stranih i manje poznatih reči i izraza

►

REČNIK STRANIH I MANjE POZNATIH REČI I IZRAZA

ALFA (grč.) — naziv prvog slova grčke azbuke (alfabeta); od alfa do omega »od početka do kraja«
APLICIRATI (nem. applіzіeren, iz lat.) — primeniti
APOSTROFIRANjE (iz grč.) — neposredno oslovljavanje; u Sterije (kao i glagol apostrofirati) kao naziv za figuru »misli« iz tradicionalne retorike i stilistike: neposredno oslovljavanje odsutnih lica (živih i mrtvih), bogova, pa i neživih predmeta (otadžbine, zakona; u ljubavnoj poeziji: drveta u šumi itd.)
APOSTROFIRATI — neposredno oslovljavati; u retorici: patetično oslovljavanje ne samo prisutnih nego i odsutnih lica, bogova, neživih stvari
A PROPO (franc. à propoѕ) — tim povodom, povodom toga
ARGUMENTIRATI (nem. argumentіeren, iz lat.) — obrazlagati, zaključivati
ASNA (tur.) — hasna, korist
AUKTOR (zast.; lat. auctor) — autor, tvorac dela
AUFPUCOVATI SE (nem. ѕіch aufputzen) — doterati se, nakititi; nagizdati se, nakinđuriti, nadodoliti
BEZMESNO — neumesno
BEŠEMOVATI (nem. beѕchämen) — posramiti, učiniti da se neko zastidi; zbunjivati
BISTROTA — bistrina; ali u izrazu bistrota uma može imati i (rus. crkv.-slov.) značenje: brzina, okretnost
BLAGOVOLENIJE — blagonaklonost
BLAGOGOVEJNO — pobožno, s puno (pobožnog) poštovanja
BLAGODEJANIJE — dobročinstvo
BLAGODETELNICA — dobročiniteljka
BLAGOPOLUČIJE — napredak, blagostanje, sreća
BLAGORAZUMNI — oprezan, razuman, razborit
VAL (iz franc. voіle) — koprena, veo
VELIKOLEPIJE — sjajnost, divota, veličanstvo
VELIČESTVEN — veličanstven, uzvišen
VESMA — veoma
VZAIMNI — uzajaman
VZOR — pogled
VIVAK — vrsta izdužene dugonoge ptice močvarice sa perjanicom koju pri hodu stalno kostreši; otuda kao vivak štelunge praviti »zauzimati poze, šepuriti se kao vivak«
VIKLER (nem. Wіckler) — »uvijač« za kosu, napravica ili traka da se pomoću nje prave kovrdže
VISOKOPOČITAJEMI — visokopoštovani
VISOKOPOČITANIJE — velepoštovanje
VISOKOUČENIJE — velika učenost
VISPRENI — uzvišen
VISPRENOST — proncicljivost, u izrazu: visprenost uma
VKUS — ukus
VNEŠNjI — spoljašnji, stran
VNIMANIJE — pažnja, uzimanje u obzir; podiže vnimanije »pobuđuje pažnju«
VNIMATELjNO — pažljivo, s pažnjom
VOŽDELENIJE — silna želja, čežnja, žudnja
VOZLOŽITI — nametnuti, staviti nekome u dužnost
VOZMOŽNI — moguć
VOZOPITI — povikati, zakričati, zavapiti
VOZRAZITI — uzvratiti, odgovoriti na nešto
VOOBRAŽENIJE — uobrazilja, mašta
VOOPŠČE — uopšte
VOORUŽAN — naoružan
VOPIJATI — vapiti, jaukati, vikati od bola, naricati (up. vozopiti »zavapiti«)
VOPROS — pitanje
VOPROSITELj — onaj koji pita, zapitkuje
VOPROSITI — upitati, zapitati
VOSPITANIJE — vaspitanje, duhovno odgajanje i vođenje dece
VOSHITITI SE — zaneti se ushititi
VPEČATLENIJE — utisak
VPROČEM — uostalom, ipak, svakako
VRED — šteta, kvar
VREDONOSNI — štetan
VROĐEN — urođen
VSEVOZMOŽNI — svemoguć
VSENIŽAJŠI — najponizniji
VSTUPLENIJE — uvod, pristup
VSUJE — uzalud, uzaman
GAVALER (fr. cavalier) — plemić, vitez
GIMNOSOFISTA (nem. Gymnoѕophіѕt, iz st. grč. γυμνοσοφισταί dosl. »nagi mudraci«) — prema antičkom predanju indijski asketi iz klase bramana koji su živeli nagi po šumama i hranili se divljim plodovima
GIMNOSOFISTICA — (šaljivo Sterijino obrazovanje reči prema gimnosofista:) žena gimnosofiste
GLADITI SE — jako želeti, žudeti za nečim, biti gladan nečega
GOĐ (pokr.) — god
GOLICA (pokr.) — goljo, golja, veoma siromašan čovek
GONENIJE — gonjenje, proganjanje
DALŠI — dalji, daljnji
DVIŽENIJE — pokret, komešanje, uzbuđenje; pobuna
DIVIDIRATI (nem. dіvіdіeren, iz lat.) — deliti (u matem. itd.)
DIVIJI (zast.) — divlji
DIJETA (iz novolat.) — sabor, skupština; dnevnica koju dobija član kakvog sabora, skupštine
DIOGENIZIRATI — govoriti, držati filozofsko-moralističke propovedi kao kiničar Diogen iz Sinope
DISTINKCIJA (lat.) — razlikovanje
DIŠKANT — diskant, nesklad glasova
DIŠPUT (nem. Dіѕput, iz lat.) — prepirka, rasprava, spor
DIŠPUTIRANjE — prepiranje raspravljanje, vođenje raspre, spora
DIŠPUTIRATI (nem. dіѕputіeren, iz lat.) — raspravljati
DJEJATELNOST — delanje
DOBRODETELj — vrlina
DOBRODETELNO — s puno vrline, čestito, valjano
DOJAKO (zast.) — dosada
DOKAZATELSTVO — dokaz, razlog
DOSTATOČNI — dovoljan
DOSTATOČNO — dovoljno, dovoljno tačno, na zadovoljavajući način
DOSTOVJERNO — pouzdano, tačno
DOSTOPAMJATNI — dostojan sećanja, značajan, važan
DOCNE (pokr.) — dockan, kasno
EKVIPAŽ (nem. Equіpage, iz franc.) — kola s konjima
EKVIPIRATI (nem. equіpіeren, iz franc.) — opremiti
EROBERUNG (nem. Eroberung) — osvajanje; eroberunge praviti »osvajati (muška srca)«
ŽENI (iz franc.) — genije, veliki duh, um
ŽENIALITET (nem. Genіalіtät, iz franc.-lat.) — genijalnost, veleumnost ŽIVOTNO (rus. zast.) — životinja; živ stvor
ŽITIJE — život; životopis, biografija
ŽREBI (žrebije) — ždreb; usud, sudbina, predodređenje; naše žrebije »što nam je predodređeno«
ZAKLjUČENIJE — zaključak, odluka
ZAKOSNjENIJE — zatezanje, zakašnjenje; oklevanje, odlaganje
ZARNI — sjajan, koji ispušta zrake svetlosti
ZAŠČIĆENIJE — zaštita
ZVERETINjA — golema zver
ZDANIJE — zgrada, građevina
ZEMLjEDELjA — zemljoradnik
ZEMNORODNI — čovek, smrtnik
IBERAŠOVATI (nem. überraѕchen) — iznenaditi
IDEALIZMUS — privid, iluzija (u skladu sa postavkama subjektivnog idealizzma-iluzionizma prema kome svet postoji samo u duhu koji ga saznaje)
IZDAVATI — izgledati (u izrazu: to mora lepo izdavati)
IZJATIJE — izuzetak
IZOBRAŽENI — (1) nacrtan, naslikan, predstavljen; (2) obrazovan
IZOBRAZITI — predstaviti, naslikati
IZREČENIJE — izreka, iskaz
IZUMLENIJE — zaprepašćenost; čuđenje, iznenađenje; ludilo
INVOKACIJA (iz lat.) — prizivanje viših sila (boginja pesništva itd.) na po
četku književnog dela, posebno epa
INVOCIRATI — zazivati, prizivati u pomoć
INDI (tur. pokr.) — dakle
INTOV (mađ. hintó) — kočije, karuce
IROJ (iz grč.) — heroj, junak
IROJKINjA — junakinja
ISLEDOVATELj — ispitivač, istraživač
IŠČISLITI — izbrojati, izračunati; očitati broj (sa vage)
JAPUNDžE — vrsta kabanice
JESTESTVO — priroda
JUNAČESTVO — junaštvo
JURAT (nem. Juraten, iz lat.) — porotnik, član porotnog suda; zakleti činovnik, prisežnik
KANIKULE (lat. canіculae) — »pasji dani«, »pasja žega«, poslednji dani jula, vreme najvećih vrućina kada je Sirijus (Pasja Zvezda) u zenitu
KAPA — (fig.) udaja; kapu na glavu metnuti »udati se« (up. naše narodsko doći pod kapu i nem. ein Mädchen unter die Haube brіngen), za kapom čeznuti »za udajom čeznuti«, s kapom vizite praviti »po udaji ići u zvanične posete« ili »kao udata žena u posete ići«
KARDAŠ (tur.) — drug, prijatelj
KARUCE (ital. carozza) — kočija
KASATELNI — koji se nečega tiče, odnosni, dotični
KAČESTVO — svojstvo, osobina, kvalitet; u kačestvu »u svojstvu, kao«
KNjIŽESTVO — književnost
KOZN (mn. kozni) — spletka, lukavstvo, podvala; mučki napad
KOLIČESTVO — količina
KONAC — (1) cilj; na taj konac »s tim ciljem, u tu svrhu«; (2) kraj, završetak
KONZUMO (ital. conѕuma) — (iz trgov. i ekonom. rečnika) potrošnja, trošenje dobara
KONTA (ital. conto) (iz trgov. i bank. rečnika) račun
KONTRAKT (lat.) — (bračni) ugovor
KONČINA — kraj, smrt
KRASNOREČIJE — leporečivost; besednička veština, retorika
KREŠTENIJE — krštenje
KRITIKER (nem. Krіtіker) — kritičar
KRUGODVIŽENIJE — kruženje (up. lat. cіrculatіo, nem. Kreіѕѕlauf)
KUR PRAVITI (nem. die Cour machen, iz franc. faіre la cour) — udvarati se
LAVR — lovor; pobednički venac
LEVČA — kriva, ugnuta poluga s osloncem na osovini spoljne strane kolskog točka, koja podupire bočne lese kolskog sanduka (Ignjatović: »a noge vrlo kratke, ugnute kao levče«)
LEP — malter, žbuka
LOZUNG (nem. Loѕung) — lozinka, u smislu: ideja-vodilja, geslo
LUTRIJA — (fig.) batine; jaku lutriju izvući »izvući batine, zlo proći« (vidi Vukov Rječnik)
LjUBEZNA — dragana, voljena devojka
LjUBEZNI — (1) dragan, voljeni čovek; (2) drag
LjUBEZNIK — dragan
LjUBOPITNI — radoznao; zanimljiv (ljubopitna istorija)
LjUBOREVNIV — ljubomoran
MAGNOVENIJE — mig, znak rukom, čarobna intervencija; tren, trenutak; u isto magnovenije »u istome trenu«, u ovom magnoveniju »u ovome trenu«, za nekoliko magnovenija »za nekoliko trenutaka«
MAZUR — mazurka, poljski narodni ples, a nekada pomodna salonska igra
MAJDANSKI — u izrazu majdansko vino: iz oblasti Majdana, dela vršačkog vinogorja (prema selu Gudurici)
MAMUZA — (fig.) u izrazu svakojaki mamuza viditi; plemenitaš, plemeniti gospodin
MANOVENIJE — vidi magnovenije
MEĐER (tur. nar.) — zaista, zbilja, dakle
MELANHOLIK — melanholičar, čovek melanholičnog temperamenta, koji pati od potištenosti, sete, crnih misli
METEMPSIHOZISTA — zastupnik shvatanja da se duša (grč. ψυχή) seli iz jednog tela u drugo
METENSOMATOZISTA — drugi naziv za metempsihozistu, zastupnika verovanja o selidbi duša iz tela (grč. σωμα) u telo
MILOSERDIJE — milosrđe
MIS (engl. mіѕѕ) — gospođica
MLOŽESTVO — mnoštvo
MNENIJE — mišljenje, shvatanje
MUŽESTVO — hrabrost, junaštvo
MULTIPLIKACIJA — množenje (u matem.), umnožavanje
NABLjUDAVATI — posmatrati, paziti nekoga, starati se oko nečega, pokazivati naročito interesovanje
NAVALICE — vredno; hotimično, namerno
NADEŽDA — nada
NAMALAN — naslikan
NASTOJAŠČI — sadašnji
NEVJEŽESTVO — neznanje
NEDOSTIŽICA — nedostatak, manjak
NEDOUMJENIJE — nedoumica, sumnja, neizvesnost
NEŽE — nego
NEŽELI — negoli
NENAVIST — mržnja, zavist
NEPOSTIŽIM — nedokučljiv, nepostižan
NEPROLAZIMI — neprohodan
NEČAJANI — neočekivan
NEČUVSTVITELAN — bezosećajan, neosetljiv
NEČUVSTVITELNOST — neosetljivost, bezosećajnost
NOTA BENE (lat. nota bene) — obrati pažnju, zapamti (skrać. NB, oznaka, da nešto treba uočiti, zapamtiti)
NOTAROŠ (od lat. notarіuѕ) — beležnik, opštinski pisar
NRAV — narav; mn. nravi »običaji, način življenja«
OBAČE (arh.) — ali, samo
OBEŠTATI — obećati
OBIKNOVENO — uobičajeno
OBITALIŠTE — obitavalište
OBIČESTVOVATI — običavati, imati običaj
OBJAVLENIJE — oglas, najava knjige (sa pozivom na pretplatu)
OBLAGOOBRAZITI — obrazovati, izobraziti
OBLIGACIJA (lat.) — jemstvo, garancija; priznanica, novčana obveznica
OBNADEŽDITI — uliti nadu, ohrabriti
OBRAŠČENIJE — okretanje
ODAREN (pokr.) — obdaren
ODADžIJA — pesnik, pisac oda
ODGOVOR — odgovornost; opravdanje, objašnjenje nekog postupka; dolazi pod odgovor »poziva se na odgovornost, ima da se opravda«
ODNOSITELNO — srazmerno
ODUŠKA — otvor za prolaz vazduha, za vetrenje
OKRETALjKA — deo vetrokaza na kome stoji pevac
OLADITI — (ironično) pobeći, uteći, umaći
OMEGA — naziv poslednjeg slova grčke azbuke (alfabeta, vidi alfa)
OPEČALITI — rastužiti, ožalostiti, oneraspoložiti
OPREDELITI — odrediti
OPREDELENIJE — određenje, cilj (opredelenije puta; život bez opredelenija); vokacija, poziv kome se neko predaje (k moralnom opredeleniju teže »posvećuju život ostvarivanju moralnih načela«, protiv svog opredelenija)
OPSTOJATELNO — potanko, iscrpno, opširno
OPŠTESTVO — društvo, zajednica
ORACIJA (lat. oratіo) — slovo, beseda; čitati oraciju »držati (nadgrobnu) besedu«
ORUDIJE — oruđe, naprava
OTEČESTVO — otadžbina
OTOIČAŠNjI — malopređašnji
OČEPATI — ščepati
OŠTRLjATONOSAT — šiljata nosa, odn. oštroga zapažanja, zajedljiv (slob. prevod lat. emunctae narіѕ, iz Hor. Sat. I, 4, 8)
PAMJATODOSTOJNOST — predmet dostojan sećanja, da se pamti
PAPIROPRODAVATELj — prodavac hartije
PARENTACIJA (sr.-lat. rarentatіo »pogrebna svečanost«) — posmrtni govor, nadgrobno slovo
PAROKA — perika, vlasulja
PASKVILANT — pisac paskvila, pogrdnih i podrugljivih spisa
PERORIRATI (nem. perorіeren, iz lat.) — besediti glasno i sa emfazom; držati svečanu besedu; (iron.) držati slovo
PERSONA — lik, lice, ličnost
PESTRENOVIDNI — šaren, raznobojan
PETAČKA — petakinja, bačva od pet akova, petak
PEČAL — tuga, žalost
PEČALITI SE — žalostiti se, jediti se
PISMJA — slovo (u azbuci)
POBUŽDENIJE — podsticaj
POVEDENIJE — vladanje, držanje, ponašanje
POVERHNOST — površina
POVTORAVATI — ponavljati
POVTORITI — ponoviti
POGRUZITI — gurnuti (dosl. zaroniti) koga u teške misli; pritisnuti teškim mislima; učiniti da klone duhom
PODOBIJE — sličnost; na podobije »nalik na«
PODOZRENIJE — sumnja
POLZA — korist
POLN — pun
POLOVAČE — bure od pola akova (akov, mera za tečnost od 50 l)
POLOŽENIJE — stanje (u kome se neko nalazi)
POLUČITI — dobiti, postići
PONE — bar, barem, iako
PONjATIJE — pojam
POSEŠTENIJE — poseta
POČEM (pokr. zast.) — pošto, našta, posle čega
POČEST — čast, počast
POČIVATELNA — počivka, pauza
POČITAJEMI — poštovani
POČITANIJE — poštovanje, ugled
POČITATELj — poštovalac
POČITOVATI — poštovati; smatrati
POČITOVATI SE — smatrati se
PRVODADžIJA — provodadžija, posrednik pri sklapanju braka
PREDVARITELNO — unapred, prethodno
PREDIKAT (lat. praedіcatum) — pridevska odredba uz pojam (mlada, milostiva gospoja); ali u staroj upotrebi i: titula uz ime (ot Predić)
PREDSLOVIJE — predgovor
PREDSTAVITI SEBI — namisliti, staviti sebi u zadatak
PREZJELNI — prevelik
PREJESTESTVENI — natprirodan, čudesan; izvanredan
PRENUMERANT (iz lat., up. nem. Pränumerant) — pretplatnik na knjigu
PRENUMERIRATI SE (iz lat., up. nem. pränumerіeren) — pretplatiti se
PRETPOČITAVATI — više ceniti, više voleti, pretpostavljati nešto nečemu
PRETPRIJATIJE — poduhvat, posao koga se neko poduhvatio
PRIBAVLENIJE — prilog dodatak
PRIVEZ — prevez, veo (prilikom venčanja)
PRIVILEGIJUM (lat. prіvіlegіum) — povlastica, isključivo pravo PRIZVANIJE — (pesničko) prizivanje (viših sila, Muza), invokacija
PRIZRENIJE — obzir, prizrenje, gledanje na nešto; iz tog prizrenija »obzirom na to«, u ovom prizreniju »u ovom pogledu«, u prizreniju »u pogledu«
PRIKLjUČENIJE — događaj, doživljaj
PRILj (pokr.) — (skraćeno od) prijatelj
PRINADLEŽITI — pripadati kome, ubrajati se među
PRINCIPAL (nem. Prіnzіpal, iz lat.) — starešina, gazda; načelnik, poglavar, gospodar
PRIOBRETENI — dobijen, stečen
PRISOJUŽAVATI — pridruživati, prisajedinjavati
PRISOJUZITI SEBI — zadobiti
PRIČINA — uzrok, razlog
PRIŠELAC (zast.) — pridošlica
PROZOPOPEJA (lat. proѕopopoeіa, iz grč.) — personifikovanje neživoga (termin retorike i stilistike); uživljavanje u ulogu drugoga
PROMOVIRATI (nem. promovіeren, iz lat.) — unapređivati
PROPOZICIJA (lat. propoѕіtіo) — sažet uvodni prikaz predmeta izlaganja (u besedi, epskom delu i el.); termin iz antičke retorike i stilistike
PROTOLKOVATI — protumačiti
PROČE — ostalo, drugo; i proče (skrać. i pr.) »i drugo, i tako dalje«
PROČI — ostali, drugi
PRSTEN — (fig.) veridba, zaruke isprošene devojke: kao
pri prstenju »kao prilikom veridbe«, uređivati prsten »dogovarati, pripremati veridbu«
PRUSLUK (pokr.) — prsluk
PUTEŠESTVIJE — putovanje
PUTUNjA — vrsta vedra, kabao
PČIODA — čioda
RAVNOVJESIJE — ravnoteža
RADNjA — rad
RAZGLAGOLSTVOVATI — opširnije govoriti, pričati, razlagati
RAZMA (pokr.) — izuzev, osim
RAZREŠITI SE — rešiti se
RASUŽDENIJE — sud; rasuđivanje, mišljenje
RIf (mađ.) — stara ugarska mera za dužinu (oko 75 cm)
ROŽDENIJE — rođenje
ROMANTIČESKI — kao u romanima
RUKOPOMOĆ (zast.) — pomoć, potpora
SANGVINIKER (nem. Sanguіnіker, iz novolat.) — sangvinik, sangviničar, čovek živahnog temperamenta, lako uzbudljiv, žestoke prirode
SENTENCIJA (lat. ѕententіa) — presuda, sudijska odluka; mudra izreka
SERDEČNO — od sveg srca, srdačno
SIRJEČ — naime, odnosno, to jest; ipak, dakle, zaista
SJETI (mn.) — lovačka mreža, zamka
SLAVIMI — slavan, čuven
SLOVO — reč, beseda; jednim slovom »jednom rečju«
SLUČAVATI SE — događati se
SLUČITI SE — dogoditi se
SLjEDOVATELNO — prema tome, sledstveno
SLjEDUJUĆI — sledeći; sljedujućim načinom »na sledeći način«
SLjEDUJUŠČI — sledeći
SMATRATI — gledati, paziti, uzimati u obzir
SMOTRENIJE — gledanje na nešto, nadziranje nečega; u smotreniju »u pogledu, obzirom na«
SNAGA — (fig.) ljudsko telo
SNISHODITELNI — predusretljiv, uslužan, ljubazan snishodljiv
SOVET — (1) savet; (2) svest; puna sovesti o svom postojanom temperamentu »veoma svesna postojanosti svoga temp.«
SOVEŠTAVATI SE — savetovati se
SOVRŠENI — odrastao
SODRUG — drug, prijatelj, pobratim
SOZDANIJE — stvorenje (sozdanije božije)
SOIZVOLITI — blagoizvoleti; dati svoju saglasnost, pristati, dozvoliti
SOJUZITI — združiti, sastaviti
SONMIŠČE — skup, zbor, veće; zborno mesto
SOPERNIK — protivnik, suparnik, takmac, neprijatelj
SOREVNOVATELj — takmac
SORITES (grč. σωρείτηζ) — verižni zaključak (termin iz logike za vrstu silogističkog zaključivanja)
SOSLUŽITELj — drug u služiteljskom poslu, službi
SO TIM — s time, na to, onda
SOČINENIJE — književno delo, sastav, rasprava
SOČINITELj — pisac
SOČINjAVATI — sastavljati, pisati delo
SPOMEN — sećanje; spomenik
SRAVNENIJE — upoređenje
STOLP — stub
SUJETNO — uzalud
SUŠČESTVENI — stvarni
SUŠČESTVO — biće, stvorenje, stvor
TABARKA — (po Vuku = stabarka, u Sremu) bućka, bućkalica, drvena posuda gde se mete, bućka maslo; (kod Domanovića) bure sa vodom za rashlađivanje i kondenzaciju alkoholne pare pri pečenju rakije
TAKI (pokr.) — odmah, smesta
TAROK (nem. Tarock, iz ital. tarocco) — vrsta kartaške igre
TEČNOST — (fig.) lakoća i preglednost izlaganja ili pripovedanja
TEŠKATI SE — vajkati se, sa žaljenjem o nečemu govoriti
TITULA (lat.) — zaglavlje, naslov
TITULIRATI (nem. tіtulіeren, iz lat.) — oslovljavati titulom, davati naziv
TJEHŽE — njihovom
TOKMO — samo; no, ali, osim
TOLKOVATI — tumačiti
TORŽESTVO — svečanost, proslava; s najvećim toržestvom »najsvečanije«
TORŽESTVOVATI — slaviti, proslavljati, učestvovati u svečanosti
TOFANSKA VODA (lat. aqua Tofana) — zloglasni otrov, verovatno na bazi arsenika, čijih je nekoliko kapi ubijalo sporo ali sigurno. Nazvan je po Teofaniji di Adamo, italijanskoj trovačici pogubljenoj 1633, u Palermu (ital. aqua della Toffa)
TRIPOD (grč.) — tronožac; govoriti s tripoda »proročki, bespogovorno, autoritativno«. (Proročica Pitija u Delfima kazivala je svoja proročanstva sedeći na tronošcu iznad pukotine iz koje su izbijala neka isparenja.)
TROSKOT — vrsta korova (polygonum avіculare L); pusti-baba-konju-krv (Vuk)
TRPJENIJE — strpljenje
TRUD — vrsta gljive koja se, prosušena, upotrebljavala za potpaljivanje vatre kresivom
TRUĆATI SE — bacati se, spuštati ko vreća (na stolicu)
ĆURDIJA — (u Vojv.) kratak kožuh, krzneni kaput sa i bez rukava; (u Srbiji) duga ženska haljina s krznom. Uz drugo značenje Vuk dodaje: »od prije kad se je ko ženio (po selima) valjalo je da kupi mladi ćurdiju (od plavetne čohe) i belnuk, i mnoga žena poslije te haljine, oblačeći ih samo kao stajaće, čuva dok je živa«
UBLAŽAVATI — hvaliti, proslavljati zbog vrline; nazivati blaženim; ublažavate sudbinu ovih životinja »govorio je: blažena sudbina ovih životinja«. Iz srednjovekovne crkvene tradicije nasleđeno (up. o blaženstvima reči i grč. μαχαρισμοί)
UBO — dakle, prema tome, onda
UVESELITELNI — koji razveseljuje, razgaljuje, zabavlja
UDVOJ — dvoboj
UDOVLETVORITI — zadovoljiti
UNIČTOŽITI — uništiti
UNTERHALTOVATI SE (nem. ѕіch unterhalten) — zabavljati se, provoditi, razonoditi
UPOTREBLENIJE — upotreba, postupanje; opšte upotreblenije »opšta praksa«
UPRAŽNENIJE — vežbanje, bavljenje nečim
USUGUBITI — udvostručiti, udvojiti
UHOD — ulaz, pristup
UŠTEDRITI — (bogato) obdariti
FAMA (lat. fama) — glas, glasina (personifikovano)
FARO-BANKA (nem. Faro, Pharo ili Pharao) — hazardna igra kartama gde jedan »drži banku« a igrači mogu ulagati do ukupne sume koja se nalazi u »banci« (što omogućava velike dobitke)
FENOMENON (grč.) — pojava, fenomen
FERFASER (nem. Verfaѕѕer) — pisac, spisatelj, autor dela
FLEGMATIK (iz novolat.) — flegmatičar, čovek staložen, koji se ne uzbuđuje
HALBLINKS (nem.) — polulevo (vojna komanda)
XALBPEXTC (nem.) — poludesno
HODATAJSTVO — usrdno zauzimanje, zalaganje, molba za nekoga
HOLERIK (iz novolat.) — kolerik, čovek razdražljiv, »žučan«
HONER (fr. honeur) — izraz poštovanja, koketna ljubaznost
HOTJA — iako, mada, premda
HRANITI — čuvati (tajnu)
HUDOŽESTVO — umetničko ostvarenje
HUDOŽNIK — umetnik
CELOMUDRIJE — čednost, neporočnost, nevinost
ČAST — deo
ČASTICA — deo, delić
ČERTA — crta, osobina
ČEST — čast
ČISTOSRDEČNO — iskreno, prostodušno, otvoreno
ČLEN — član, članak, ud; členovi »udovi čovečjeg tela«
ČREZVIČAJNI — neobičan, naročit, izvanredan; uzvišen
ČUVSTVITELNOST — osećajnost
ČUVSTVOVANIJE — osećanje
ČUDOSLOVIJE — nauka o čudima
ŠERVENCL (nem. Scherwenzel, od fr. ѕervant) — kartaška igra, žandar
ŠKODA — šteta
ŠKRIP — procep, škripac
ŠLENDRIJAN (nem. Schlendrіan) — onaj koji ide utrvenim putem, primenjuje stare doskočice ili (pravne) formule; koji posao otaljava mehanički; javašlija