Род је женин милији, него сестра

Садила Мара виноград
И б'јелу лозу винову;
Навади јој се вран гавран,
Озоба Мари виноград.
Марија брату поручи:
„Јоване, брате рођени!
Пошљи ми сивог сокола,
Да ћерам врана гаврана.“ –
„Марија, сестро рођена!
скоро је у лов ишао,
Витко је крило сломио;
Не могу ти га послати.“
Марија брату поручи:
„Јоване, брате рођени!
Зар нема оне милости?
Штоно је била код мајке?“ –
„Марија, секо рођена,
Сад нема оне милости;
Она се милост развргла
На моје свасти и шуре,
И моје слатке пунице.“

Извор

• Караџић, В. С. 1824. Народне српске пјесме. Књига прва. Липисца. стр. 66.