Род родила вишњичица,
више од рода.
Од рода се савијала
до црне земље.
Под њом сједи млад господин 5
и с њим госпоја,
и пред њима рујно вино
и огледало:
напише се, грлише се,
огледаше се, 10
љепши бјеше млад господин
него госпоја.
Виш’ њих лете ситне птице
па се веселе.
— Чујеш, Ханко, чујеш душо, 15
што птице веле?
Птице веле да се женим
љепшом од тебе.
— Жен’ се, аго, жен’ се, бего,
ја ти не браним. 20
Једно дрво на Дунаву,
друго на мору,
кад се дрво с дрвом саста,
онда и ти с њом.
Када небо земљи легне, 25
онда лего с њом.
А кад врба грожђе роди,
онда и ти с њом!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 839.
