Родољупци/24

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДЕЈСТВО ЧЕТВРТО
◄   4. Позорје 5. 6.   ►

Позорје пето


ЛЕПРШИЋ, ПРЕЂАШЊИ


ЖУТИЛОВ: Ево и господина секретара. Зашто тако снуждени, господине Лепршићу?

ЛЕПРШИЋ: Није добро; кваре нам одборе.

ЖУТИЛОВ: Ко сме дирнути у народну зеницу?

ЛЕПРШИЋ: Наши пријатељи. Ни барјаке нам не трпе.

ЖУТИЛОВ: Већ за барјаке може и проћи, али у одбор дирати, шта је Србину најсветије ...

ЛЕПРШИЋ: Ето тако! Народ се тукао и крв проливао, па зашто? — Ни своје власти да не може имати.

СМРДИЋ: Али како то сме бити?

ЛЕПРШИЋ: И ја се чудим. Србље увредити — увредити змије љуте!

ШЕРБУЛИЋ: Тако нам треба кад нисмо држали с Маџарима.

ЛЕПРШИЋ: Многи нам се смеју и називају нас фантастама.

ШЕРБУЛИЋ: Тако нам треба.

ЛЕПРШИЋ: Нашем новоустројеном правителству ругају се и кажу да је то од нас лудост. Штавише, и само наше попечитељство финансије не признају, него сва добра камерална која Војводини припадају узели су натраг и наше чиновнике терају.

СМРДИЋ: Може ли што горе бити од овога?

ЛЕПРШИЋ: Код нас може, јер и сами бунтовници добијају заштитно писмо, и добра која смо им као ребелима секвестрирали или продали треба да се врате натраг.

ЖУТИЛОВ: То не сме да буде!

ЛЕПРШИЋ: Тако је. Но и заслужили смо, јер немамо људе. Узмите средоточно правленије, које је ових дана установљено: какви су чиновници?

ЖУТИЛОВ: То је истина; ниједног од нас.

ЛЕПРШИЋ: Наше правителство нема енержије, нема духа, одважности, плана; једним словом: нема памети, пак нам наопако иде. Ја да сам у главном одбору! Али сад се у службу увлаче који се знаду већма улагивати!

ЖУТИЛОВ: Треба начинити протестацију, треба начинити план како се права Војводине чувају, и оне у главном одбору осрамотити.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 163 године.