Rodoljupci/24
Pozorje peto
LEPRŠIĆ, PREĐAŠNjI
ŽUTILOV: Evo i gospodina sekretara. Zašto tako snuždeni, gospodine Lepršiću?
LEPRŠIĆ: Nije dobro; kvare nam odbore.
ŽUTILOV: Ko sme dirnuti u narodnu zenicu?
LEPRŠIĆ: Naši prijatelji. Ni barjake nam ne trpe.
ŽUTILOV: Već za barjake može i proći, ali u odbor dirati, šta je Srbinu najsvetije ...
LEPRŠIĆ: Eto tako! Narod se tukao i krv prolivao, pa zašto? — Ni svoje vlasti da ne može imati.
SMRDIĆ: Ali kako to sme biti?
LEPRŠIĆ: I ja se čudim. Srblje uvrediti — uvrediti zmije ljute!
ŠERBULIĆ: Tako nam treba kad nismo držali s Madžarima.
LEPRŠIĆ: Mnogi nam se smeju i nazivaju nas fantastama.
ŠERBULIĆ: Tako nam treba.
LEPRŠIĆ: Našem novoustrojenom pravitelstvu rugaju se i kažu da je to od nas ludost. Štaviše, i samo naše popečiteljstvo finansije ne priznaju, nego sva dobra kameralna koja Vojvodini pripadaju uzeli su natrag i naše činovnike teraju.
SMRDIĆ: Može li što gore biti od ovoga?
LEPRŠIĆ: Kod nas može, jer i sami buntovnici dobijaju zaštitno pismo, i dobra koja smo im kao rebelima sekvestrirali ili prodali treba da se vrate natrag.
ŽUTILOV: To ne sme da bude!
LEPRŠIĆ: Tako je. No i zaslužili smo, jer nemamo ljude. Uzmite sredotočno pravlenije, koje je ovih dana ustanovljeno: kakvi su činovnici?
ŽUTILOV: To je istina; nijednog od nas.
LEPRŠIĆ: Naše pravitelstvo nema eneržije, nema duha, odvažnosti, plana; jednim slovom: nema pameti, pak nam naopako ide. Ja da sam u glavnom odboru! Ali sad se u službu uvlače koji se znadu većma ulagivati!
ŽUTILOV: Treba načiniti protestaciju, treba načiniti plan kako se prava Vojvodine čuvaju, i one u glavnom odboru osramotiti.
|