Родитељска радост

Родитељска радост Писац: Бранислав Нушић

     Пало ми је на памет да вам о овоме пишем, поводом празника оцева, који ће нам сутра осванути.
     И вама је познато, као год и мени, да има разноликих оцева, тако исто као што има и разноликих матера. Има на пример оцева који би волели сутра да буду везани а има их који би на против волели да буду одрешени. Има их који са разлогом сматрају да су и сувише везани, па сутрашњи даи и не сматрају као какав нарочити празник, а има их који једва чекају да буду везани.
     Али та сутрашња родитељска радост не зависи толико само од расположења очевог, колико и од броја деце која се сутрашњем очевом празнику радују.
     Јуче ми се баш један потпуковник жали:
     — Та какви оцеви, молим вас, ко је сад опет тај празник измислио. Ја имам на лицу места седморо деце, па кад дођем пред вече кући, а чета се построји у фронт и жена ми рапортира о стању у чети а мене жмарци подилазе. Требовање, сваки дан требовање, господине. Ја сам се већ решио да именујем једнога комесара који ће стално набављати ципеле, школске књиге, цуцле и снабдевати моју чету свима ратним потребама.
     Ето тај потпуковник, на пример, не може се сутрашљем дану онако од срца радозати.
     Тако исто разгозарао сам и са једним свештеником којега је Господ Бог обдарио са осморо дечице.
     — Како да вам кажем, господине, ја се морам радовати сутрашњем празнику, као што се сваком божјем дану морам радовати. Али знате, мене код куће чека читава паства, имам их, знате, осморо оглашених и девето још неоглашено, али ту је. Да их нафором храним, па је много. Ви треба да видите само кад се ујутру почнемо ми да будимо у кући на прво звоно, а прво звоно, знате, то је моја најмања ћерчица, па онда одмах ударе сва звона и онда настане јутрење. И да ми је бар да се смем служити црквеним утварама, па да држим рипиду у кући, можда бих још могао одржати ред; овако, истину вам кажем, ја верујем да је у мојој кући, већ настао раскол и све ми се врзе по глави мисао, да своју децу поделим на неколико парохија.
     Е ето, ни тај се родитељ, и ако дужношћу позван да поштује божје празнике, не може врло много радовати сутрашњим оцевима.
     А познао сам и једнога четвороструког оца. Женио се грешник четири пута — последњи пут са благословом који га је коштао сто динара — и из сваког брака има по једну фелу деце.
     — Та маните — жалио ми се он на сутрашњи празник — пре свега ту децу треба сакупити па да ме могу везати. А ни једна од матера не дозвољава да се деца сакупе у туђој кући. И знате како ја проводим сутрашњи празник. Узмем собу у хотелу, па онда прво дођу плава деца, за њима црномањаста, па онда риђа и за њима ова последња, шућмураста. Кад сва деца сврше онда дође кафеџија, па ме и он веже и тако ја отпразнујем овај празник.
     Е, ето видите каквих све родитеља има, те према томе и каквих све родитељских радости на овоме беломе свету.