Rodila dunja dve dunje,
Čuvala majka dve ćere.
Jednojze ime Jelena,
Drugojze ime Marija.
Zaprosi Jelen Jelenu. 5
Preliči majka Mariju,
Te uze Jelen Mariju.
Pa pođe Jelen s Mariju
I dođe blizo do Dunav
Pa frlji Jelen Mariju, 10
Frlji gu, more, u Dunav.
Prošla si od t'g godina,
Otide Jelen u babu.
Pita si svaja Jelena:
„Zete, Jelene, zete, 15
Što mi raboti sestrica?“
Svajo, Jeleno, svajo,
Od sestru imaš pozdravlje,
Muško vu čedo na ruke,
Kidljivo platno na razboj, 20
Da dođeš da vu pomogneš.“
Pođe Jelena sas zeta,
Pa kad dođoše do Dunav,
Jelena pita zeta si:
„Zete, Jelene, zete, 25
Što se beleje, onoj kraj Dunav?“
„Belejev se, mori, belejev,
Sestrine koske, Jeleno.“
Cvilnu Jelena do Boga.
Jelen si svaji zboreše: 30
„Ćuti, Jeleno, ne plači,
Teška je, svajo prevara!“
Pevač, mesto zapisa i napomena
Rada Tonić, iz Leskovca
Reference
Izvor
Dragutin M. Đorđević: Život i običaji narodni u Leskovačkoj Moravi, Naučno delo, Beograd, 1958., str. 631.
