Овце пасла робињица,
на путу се обувала,
а на плочу ужинала;
отуд иду девет брата,
међу собом говорила: 5
„Да девојку заробимо,
брата Војка оженимо!"
Па узеше робињицу,
па је воде белој цркви;
кад су били белој цркви, 10
црква крвцу проливала,
све девојки на мараму,
а момчету на доламу;
сви попови ослепеше,
једно ђаче проговара: 15
„Чујете ли девет брата,
ви питајте робињицу,
да ли има ког од рода!
Девојку су запитали:
„Кога имаш ти од рода?" 20
„Имала сам девет брата,
сви су девет (у) Америци,
ја сам мајци под скут остала,
кад су ми браћа отишла (у Америку)."
Тад питаше робињицу: 25
„Како ти је браћи име?"
„Име Војко, (име) Трајко,
(име) Митар, (име)Ранко..."
Тад се браћа досетише:
„Ово није снаша наша, 30
већ је ово сестра наша!"
Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 439-440.
