Ovce pasla robinjica,
na putu se obuvala,
a na ploču užinala;
otud idu devet brata,
među sobom govorila: 5
„Da devojku zarobimo,
brata Vojka oženimo!"
Pa uzeše robinjicu,
pa je vode beloj crkvi;
kad su bili beloj crkvi, 10
crkva krvcu prolivala,
sve devojki na maramu,
a momčetu na dolamu;
svi popovi oslepeše,
jedno đače progovara: 15
„Čujete li devet brata,
vi pitajte robinjicu,
da li ima kog od roda!
Devojku su zapitali:
„Koga imaš ti od roda?" 20
„Imala sam devet brata,
svi su devet (u) Americi,
ja sam majci pod skut ostala,
kad su mi braća otišla (u Ameriku)."
Tad pitaše robinjicu: 25
„Kako ti je braći ime?"
„Ime Vojko, (ime) Trajko,
(ime) Mitar, (ime)Ranko..."
Tad se braća dosetiše:
„Ovo nije snaša naša, 30
već je ovo sestra naša!"
Reference
Izvor
Vladimir Bovan, Lirske i epske pesme Kosova i Metohije (studentski zapisi srpskih narodnih umotvorina sa Kosova i Metohije); Priština, Institut za srpsku kulturu; Beograd, Narodno delo, Stručna knjiga; Istok, Dom kulture, 2001., str. 439-440.
