Ловловио Ришњанине Боро
Око двора Фет-агића Ајке,
Он не лови, да лова улови,
Но не би ли угледао Ајке.
Гледала га Фет-агића Ајка,
Гледала га, те му говорила:
„Не лов' лова, Ришњанине Боро!
„Не лов' лова око двора мога,
„Ако дођу девет мили брата,
„Тићеш лудо изгубити главу.“
За то Боро ништа не хајаше,
Него лови лова око двора.
Виђоше га девет Фет-агића,
Виђоше га, па га уфатише;
Хоћу браћа да погубе Бора,
Ал” семоли браћи сеја Ајка:
„Не мој т' браћо погубити Бора,
„Турите га на танкој галији,
„Нека иде низ море дебело,
„Нек се мучи, доклен се научи
„Боље среће и боље памети.“
Браћа своју сеју послушали,
Турише га морем дебелијем.
Оде Боро морем по свијету,
До мало га књига допанула
Од Ајкуне, милејаранице,
У књизи га млада поздрављаше,
И овако Бору бесјеђаше:
„Збогом Боро, моје несуђење!
„Ево ти сеудах за другога,
„За Турчина, моју неприлику.
„Ако икадродим мушку главу,
„Твоје ћу му име нађенути,
„А надимак: и срце и душо!
„А ти Боро, тако ти љубави
„И лијепог' нашег' миловања,
„Ако имаш од срца ђевојку,
„Моје ћеш јој име нађенути,
„Стави име: душо Ајкунице,
„А надимак: моја несретњице!“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 59-60.
