Lovlovio Rišnjanine Boro
Oko dvora Fet-agića Ajke,
On ne lovi, da lova ulovi,
No ne bi li ugledao Ajke.
Gledala ga Fet-agića Ajka,
Gledala ga, te mu govorila:
„Ne lov' lova, Rišnjanine Boro!
„Ne lov' lova oko dvora moga,
„Ako dođu devet mili brata,
„Tićeš ludo izgubiti glavu.“
Za to Boro ništa ne hajaše,
Nego lovi lova oko dvora.
Viđoše ga devet Fet-agića,
Viđoše ga, pa ga ufatiše;
Hoću braća da pogube Bora,
Al” semoli braći seja Ajka:
„Ne moj t' braćo pogubiti Bora,
„Turite ga na tankoj galiji,
„Neka ide niz more debelo,
„Nek se muči, doklen se nauči
„Bolje sreće i bolje pameti.“
Braća svoju seju poslušali,
Turiše ga morem debelijem.
Ode Boro morem po svijetu,
Do malo ga knjiga dopanula
Od Ajkune, milejaranice,
U knjizi ga mlada pozdravljaše,
I ovako Boru besjeđaše:
„Zbogom Boro, moje nesuđenje!
„Evo ti seudah za drugoga,
„Za Turčina, moju nepriliku.
„Ako ikadrodim mušku glavu,
„Tvoje ću mu ime nađenuti,
„A nadimak: i srce i dušo!
„A ti Boro, tako ti ljubavi
„I lijepog' našeg' milovanja,
„Ako imaš od srca đevojku,
„Moje ćeš joj ime nađenuti,
„Stavi ime: dušo Ajkunice,
„A nadimak: moja nesretnjice!“
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 59-60.
