Цвиљела је од раја ђевојка,
Све од раја до паклени врата;
К њој долазе од Бога анђели,
Па говоре од Бога анђели:
„Што ти цвилиш од раја ђевојко?“ 5
Ђевојка се њима замолила:
„Ој Бога вам од Бога анђели!
„Ви отид'те Богу на небеса,
„Једноме се Богу замолите,
„Поклон'те се и замол'те кључе, 10
„Од пакла ви кључе донесите,
„И од пакла врата отворите,
»Да ја видим своју милу мајку,
„Зашто ми је муке допанула
„Кад је она сваком добра била, 15
„Свакога је гладна нахранила
„И водице жедна напојила.“
То анђели за Бога примише
И одоше Богу на небеса,
Те од Бога кључе запросише 20
И паклена врата отворише
Па говори божији анђели:
„Хај, ђевојко, познај мајку своју.“
Кад ђевојка мајку угледала,
Проли сузе низ бијело лице, 25
Па говори млађена ђевојка:
„Ој Бога ти, моја мила мајко!
„За што си ми мука допанула,
„Кад ти јеси сваком добра била?
„Свакога си гладна нахранила 30
„И водице жедна напојила
„И шљепоме сваком уд'јелила.—“
Ал' говори остарила мајка:
„А ја јесам сваком добра била,
„А ја не знам за што сам згрешила? 35
„Растав'ла сам момка и ђевојку:
„Оде момак до сињега мора
„И утопи с' мору у дубине;
„А ђевојка за гору зелену,
„За гором је језеро зелено, 40
„У зелено ј' језеро скочила.“
Бог убио и старо и младо,
Ко растави и мило и драго!
