Cviljela je od raja đevojka,
Sve od raja do pakleni vrata;
K njoj dolaze od Boga anđeli,
Pa govore od Boga anđeli:
„Što ti cviliš od raja đevojko?“ 5
Đevojka se njima zamolila:
„Oj Boga vam od Boga anđeli!
„Vi otid'te Bogu na nebesa,
„Jednome se Bogu zamolite,
„Poklon'te se i zamol'te ključe, 10
„Od pakla vi ključe donesite,
„I od pakla vrata otvorite,
»Da ja vidim svoju milu majku,
„Zašto mi je muke dopanula
„Kad je ona svakom dobra bila, 15
„Svakoga je gladna nahranila
„I vodice žedna napojila.“
To anđeli za Boga primiše
I odoše Bogu na nebesa,
Te od Boga ključe zaprosiše 20
I paklena vrata otvoriše
Pa govori božiji anđeli:
„Haj, đevojko, poznaj majku svoju.“
Kad đevojka majku ugledala,
Proli suze niz bijelo lice, 25
Pa govori mlađena đevojka:
„Oj Boga ti, moja mila majko!
„Za što si mi muka dopanula,
„Kad ti jesi svakom dobra bila?
„Svakoga si gladna nahranila 30
„I vodice žedna napojila
„I šljepome svakom ud'jelila.—“
Al' govori ostarila majka:
„A ja jesam svakom dobra bila,
„A ja ne znam za što sam zgrešila? 35
„Rastav'la sam momka i đevojku:
„Ode momak do sinjega mora
„I utopi s' moru u dubine;
„A đevojka za goru zelenu,
„Za gorom je jezero zeleno, 40
„U zeleno j' jezero skočila.“
Bog ubio i staro i mlado,
Ko rastavi i milo i drago!
