Овце чува Рахман и Рахима,
Рахман овце, а Рахима јањце.
Отјераше за гору на воду.
Кад су били насред горе чарне,
Проговара Рахман момче младо: 5
„Ој Рахима, моја другарице,
Савиј овце да их спландујемо,
Сједи у хлад па да ландујемо!
Ево има три године дана,
По планини овце чувајући 10
И са тобом зајно другујући:
Још те јадан пољубио нисам,
Још те јадан загрлио нисам,
Шума густа, а планина пуста,
Драга су ми твоја медна уста — 15
Данас ћу те бели пољубити!"
Проговара лијепа дјевојка:
„Нећеш, богме, Рахман момче младо,
Не спомињи што прилика није!
Нисам своје ја гојила лице, 20
Да се љуби у гори под јелом,
Већ у двору, у меку душеку."
