Растасмо се...
| Растасмо се... (1837) Писац: Михаил Љермонтов, преводилац: Ристо Ј. Одавић |
Растасмо се, ал’ слика ти бајна
Опија ми и заноси груд;
Ко блед помен живовања сјајна
Душу згрева, и разгони студ.
Ма што душа новој страсти лети,
Слика ти је још сред срца мог;
Храм разрушен — вазда храм је свети,
Кумир свргнут — још је вазда Бог.
Извор
[уреди]1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 25, стр. 781.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Михаил Љермонтов, умро 1841, пре 184 године.
|
|
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ристо Ј. Одавић, умро 1932, пре 93 године.
|