Растасмо се...
Пређи на навигацију
Пређи на претрагу
Растасмо се... (1837) Писац: Михаил Љермонтов, преводилац: Ристо Ј. Одавић |
Растасмо се, ал’ слика ти бајна
Опија ми и заноси груд;
Ко блед помен живовања сјајна
Душу згрева, и разгони студ.
Ма што душа новој страсти лети,
Слика ти је још сред срца мог;
Храм разрушен — вазда храм је свети,
Кумир свргнут — још је вазда Бог.
Извор[уреди]
1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 25, стр. 781.
![]() |
![]() |