Расла јела крај царева двора,
ту ми царе често диван чини.
Не чини га с пашом ни с везиром,
ни с муктаром ни са силифтаром,
ни са својим младим хазнадаором, 5
већ са својом шћери Султанијом.
Султанији бабо говорио:
— Султанијо, за кога ћеш поћи?
Ил’ ћеш пашу, или ћеш везира?
Ил’ муктара, или силифтара? 10
— Нећу, бабо, тога ни једнога,
већ ја хоћу млада хазнадара.
— Шути, шћери, драге очи моје!
Синоћ га је чета уфатила
и одвела ка Једрени граду; 15
за њег ишћу три товара блага
и три рахта од сухога злата.
Кад то чула млада Султанија,
она купи по родбини благо,
она скупи три товара блага 20
и три рахта од сухога злата.
Она иде ка Једрени граду,
у Једрену ногом ударила:
— Отвор’те се, на Једрени врата,
ту сте мени затворили драгог. 25
Проговара млади хазнадаре:
— Севдалуче, голем белајлуче,
чак ти мене у Једрени нађе.
Пољуби га Султанија млада:
— Хајде, драги, да идемо баби, 30
ја сам доста без тебека била!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 779.
