Rasla jela kraj careva dvora,
tu mi care često divan čini.
Ne čini ga s pašom ni s vezirom,
ni s muktarom ni sa siliftarom,
ni sa svojim mladim haznadaorom, 5
već sa svojom šćeri Sultanijom.
Sultaniji babo govorio:
— Sultanijo, za koga ćeš poći?
Il’ ćeš pašu, ili ćeš vezira?
Il’ muktara, ili siliftara? 10
— Neću, babo, toga ni jednoga,
već ja hoću mlada haznadara.
— Šuti, šćeri, drage oči moje!
Sinoć ga je četa ufatila
i odvela ka Jedreni gradu; 15
za njeg išću tri tovara blaga
i tri rahta od suhoga zlata.
Kad to čula mlada Sultanija,
ona kupi po rodbini blago,
ona skupi tri tovara blaga 20
i tri rahta od suhoga zlata.
Ona ide ka Jedreni gradu,
u Jedrenu nogom udarila:
— Otvor’te se, na Jedreni vrata,
tu ste meni zatvorili dragog. 25
Progovara mladi haznadare:
— Sevdaluče, golem belajluče,
čak ti mene u Jedreni nađe.
Poljubi ga Sultanija mlada:
— Hajde, dragi, da idemo babi, 30
ja sam dosta bez tebeka bila!
Reference
Izvor
Sait Orahovac: Sevdalinke, balade i romanse Bosne i Hercegovine. Sarajevo: "Svjetlost", 1968. (Biblioteka Kulturno naslijeđe Bosne i Hercegovine), str. 779.
