Расла јела да је више нема,
под њом драги да га љепшег нема.
Какве су му очи и обрве,
смамио би из облака виле,
камол’ не би мене од матере! 5
Чело му је алтун хамајлија,
два образа два ђула румена,
а два ока два врела студена,
уста су му кутија шећрера,
зуби су му дизија бисера. 10
Да је мени младој поживјети
да поучим алтун хамајлију,
да откинем два ђула румена,
да попијем два врела студена,
да позобљем кутију шећера, 15
да разнижем дизију бисера
да је нижем по црвеној свили,
да разнижем по бијелу врату.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 205.
