Рапалски споразум (1920)

Напомена из извора: Грешке, нарочито у именима места, су исувише велике, али се ипак и према њима могу видети граничне линије.

РАПАЛСКИ СПОРАЗУМ

Италија и Краљевина С. Х. С. желећи међу собом установити режим искреног пријатљества и срчане односе за заједничку корист двају народа, краљевина Италија примаје конституцију суседне државе постигнуту као најузвишенији циљ рата који је она водила.

Члан 1.

Између две краљевине одређена је следећа граница која иде од виса Пеш, кота 1511, до виса Јаловец па преко планине Поника водомеђи Саве и Соче до виса Триглава, кота 2863, виса Кузика преко коте 2948, 2003 и 2086; одатле право вису Порзена Блегова тако да Данточек припадне нама; затим преко Бевка, коте 1050, планине Увек Зелсе, Бачке Горе, Плетеха, коте 1399, Кабранска, Глиза, путем источно од Снежника, котама 817, 660, 520 до колског пута Рупа Басторелан.

Члан 2.

Задар, Гарди, Порезна, општина Арбанаси, Окно, Бокањац, један део порезне општине и Декла признају се као саставни део Италије. Засебном конвенцијом утврдиће се узајамни односи за све што се односи на овај члан.

Члан 3.

Члан трећи признаје, исто тако, острва Италији Црес, Лошињ, Ластово и Пелагружу. Сва остала острва припадају нашој краљевини.

Члан 4.

Италија и С. Х. С. признају слободу и независност државе Ријеке коју сачињава „корпус сепаратум“ бивше територије Истре, ограничена линијом која полази од Кастона и излази на друм Свети Матија — Ријека. Срлочи и Сости припадају нама као и цео колски пут од Злостенице који преко Матуше, коте 377 води ка Рупи у Ријеку. На западу линија излази ка мору код Прелника.

Члан 5.

Границе територије о којима је реч у предњим члановима биће одређене од комисије за разграничење.

Члан 6.

Кроз два месеце конференција, састављена од компетентних стручњака, има да поднесе обема владама тачне предлоге о свима питањима за успостављање најсрдачнијих економских и финансиских односа између двеју земаља.

Члан 7.

Краљевина С. Х. С. признаје талијанским грађанима све концесије задобивене до 12. новембра 1920. Италијани бивши поданици Аустро-Угарске имају право опције кроз годину дана.

Члан 8.

Влада ће склопити рекуренцију у циљу ојачавања култура душа (?).

Члан 9.

Овај је уговор састављен у два примерака један на италијанском, а други на српско-хрватском језику.

Рађено у Рапалу, 12. новембра 1920. године

ЂОВАНИ ЂИЛОТИ КАРЛО СФОРЗА ИВАНО БОНОМИ

МИЛОВАН Р. ВЕСНИЋ Др. АНТЕ ТРУМБИЋ КОСТА СТОЈАНОВИЋ

Извори

• Политика, бр. 4.512 од суботе 13. новембра 1920, насловна страна, страна 2.

Спољашње везе

• Текст споразума на енглеском језику у издању Лиге народа