Рано рани Мешине везире,
Прије зоре и јаркога сунца,
Па он буди тридесет сеиза:
„Дер устан'те, тридесет сеиза,
Па омет’те мермерли авлију 5
И прострите чоју од мевлута
И по чоји брусали јастуке.“
У млађега поговора нема,
Па устаде тридесет сеиза,
Пометоше мермерли авлију 10
И прострше чоју од мевлута
И по чоји брусали јастуке.
Уто бану коло дивојака,
И прид њима Златка везирова,
Уватише коло на авлији; 15
А сви момци трком потркују,
А ниједан у коло не смиде.
Помоли се момак јебанџија,
Одма скочи у коло дивојкам,
На Златки је коло раскинуо, 20
На авлији канат истурио,
Па јој дере гаће чифтијане
И трга јој бисерли ђердане.
А пита га Златка везирова:
„Откле јеси, момак јебанџија? 25
Откле јеси, од којег си града?
Чијег ли си рода и племена?“
Али курвић по истину каже,
Да он јесте Алибеговићу.
„Кад ти јеси Алибеговићу, 30
Камо теби зелена долама?“
