[Рано ми је слнце огрејало]
Рано ми је слнце огрејало,
огрејало на тамничка врата.
У тавнице никој нигде нема,
само си је Ђуре тавничаре,
и при Ђуру до три соколета. 5
Прсти крши, те ђи лебом рани;
слзе рони, те ђи воду поји;
косе скубе, те им гнездо прави.
Проговару до три соколета:
„Тако т’ Бога, Ђуро тамничаре, 10
ил ни раниш, да ни препродаваш,
ил ни раниш, далек да ни прачаш?"
Проговара Ђуро тамничаре:
„Ни ви раним, да ви препродавам,
ни ви раним, далек да ви прачам, 15
веч ви раним за моји дворове,
да ви прачам у моји дворове,
да видите моју стару мајћу.
Проговару до три соколета:
„Ми смо скоро од твоји дворове, 20
твоји двори у пелин урасли,
у пелина дрво јабланово,
у дрвото до три кукавице.
Једна кука, вече ич не може,
друга кука, вече осипнула, 25
треча кука, онак овак кукне.
Која кука вече ич не може,
това ми је моја стара мајћа,
која кука, вече осипнула,
това ми је моја мила сестра. 30
Која кука, онак овак кукне,
това ми је моје прво љуба.
(Забележено у Гњилану, од једне
девојке из Б. ЧиФлика, а ову песму певају
жетварке из Лужнице, кад долазе у Пирот
преко лета у надницу).
