Писма од Стипана Томашевића, илити Кристића краља босанскога
Још ниј' зоре, ни бијела данка,
Ни даница помолила здраках,
Уранио Томашевић Стипе,
Рано рани, билу књигу пише;
Не пише је церним мурећепом,
Већ је пише кервцом из образа,
Тер је шаље босанској господи,
Све по избор баном и кнезовом:
„Нека знате, моји витезови!
Владаоци, бани, и кнезови!
Колунели и ви генерали!
Капитани и млади сердари!
Да је добро од нас одступило,
Ведро се је небо помутило,
Жарко нам је сунце померчало,
Сиње се је морје узбунило.
Муња сива од сунца изтока,
Неда мени отворити ока,
Лети змаје од източних странах,
Ударит' ће на краља Стипана.
Што се ведро небо помутило,
Тер је своје лице изгубило;
Оно плаче сва земљица Герчка,
Војска ју је притиснула турска.
Сто л' је жарко сунце померчало,
Оно царе освоји Цариград,
И погуби герчкога цесара,
Од източних странах господара.
Што л' се сиње узбунило море,
Тер пролива до горе валове:
То се страши крајина приморска,
И до Рима сва земља латинска.
Што ли муња сива из облака,
Од вечера тер до била данка:
То ми прити царе силовити,
Да ће мене берзо погубити.
Нудер дакле моји витезови,
Ви племићи, бани, и кнезови!
Сакупите војску на све стране,
Да чекамо цара силенога.
Пријатељу, Косарић-Стипане!
Од старине племићу и бане,
Славни Дука од Херцеговине,
Од Пазара до воде Цетине.
Сакупидер твоје Херцеговце,
И прид њимам до три сина твоја,
Три племића, три сива сокола,
Ходи својском на поље Косово.
Ах мој ујче, Јаблановић-Раде!
Крило моје и од Јајца бане,
Ну подигни прид војском барјаке,
На Косову да сичемо Турке.
Од Приморја Станићу Стипане!
Од старине војвода и бане,
Верзи на се крило соколово,
Ходи с војском на поље Косов0.
Крило моје, Томановић бане!
Купи бане твоје витезове,
Ходи с војском на поље Косово,
Онде ћемо цара дочекати.
Десна руко, Ковачићу Пере!
Од Поуња војвода и кнеже,
Ти си Петре од старине јунак,
Купи војску, дођи на Косово.
Мерки вуче, Грабљановић кнеже,
Од Лиевна бане и витеже!
Сакупидер по избор јунаке,
Младе пишце, и берзе коњике:
Ходи с војском на поље Косово,
И подигни прид војском барјаке,
Онде ћемо цара дочекати,
И на њега складно ударити.
Свитли кнеже, Владмировић-Раде!
Сва те Босна до Котора знаде:
Да си судац у двору мојему,
Ну покупи твоје витезове:
Мостаране и Почитељане,
Габељане још и Љубушане,
Ти прид њимам подигни барјаке,
Да сичемо по Косову Турке.
Сиви орле, Мициновић-кнеже!
Ако тебе моја љубав стеже,
Ну сакупи твоје витезове,
Потежи се на Косово поље.
Вирна слуго, Кубретићу Паве!
Сиви орле, из горице лаве,
Познаје те Кербава и Лика,
За војводу од града Зворника.
Купи, кнеже, пишце и коњике,
И прид њимам подигни барјаке,
Ходи с војском на поље Косово,
Да чекамо цара честитога.
Крило десно, Шкатићу Иване!
Ну сакупи твоје витезове,
Ходи с њимам на Косово поље,
Да сичемо цареве делије.
Владиславе Вукићу витеже,
Од Расцие војвода и кнеже!
Све сакупи мало и велико,
Змија звижде, ударит ће на ме.
О Дејане Алтомановићу!
Владаоче и господичићу,
Од Сербие војвода и бане,
Сабљо моја, златни буздоване!
Верзи на се перје соколово,
Купи војску, ходи на Косово,
Онде ћемо цара дочекати,
С њим ћемо се, бане, огледати.
Слуго моја, Веселичић-Вукса!
Владаоче од Херцег-новога,
Сакупидер которску крајину,
Ходи с војском на поље Косово.
Маркомиру Бранковић-војвода!
Тебе хвале бани и господа,
Над војском си обер-капитане,
Ну сакупи војску на све стране.
Да чекамо цара силенога,
На Косову пољу широкому,
Ваља да се ондје састанемо,
И на њега складно ударимо.
Доспивајућ поздрављам вас липо,
Све загерљам мало и велико,
Најприј тебе, Херцеже Стипане!
Пак остале кнезове и бане.
Би писана у граду мојему,
Гдино сидим на столцу златному,
На хиљаду четири стотине,
На петдесет и девет годинах.
Ова писма би извадјена из књиге
латинске, коју господи писа речени
краљ Стипан и почимље овако:
