Разговор Данице и Сунца

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Разговор Данице и Сунца

Даница је Сунцу говорила:
»Жарко Сунце, мој златан барјаче!
Ти раступи ступове облачне,
Те прегледај све славе јуначне,
Пак ми кажи жарковито Сунце, 5
Чија ће нам слава надвисити,
И красотом огласит јунаштво?
Чија л слава и барјак јуначни
Огласит се по бијелу св'јету?«
Жарко Сунце зв'језди одговара: 10
»На Скоро сам славе прегледало,
Све је руска слава надвисила,
У јунаштву друге^ натхватила,
И красотом својОм зачинила,
Руску славу и барјак јуначни, 15
А ко ће га надвисити, секо,
Кад ту срећа све то већа расте,
Под управом, под руском заставом,
Веселе се и пјевају људи,
Ту се сваком по закону суди: 20
Све су старе поновљене црквет
Којено су давно порушене,
Са душманском руком затворене,
Пак Русија сад о томе ради,
Да и раја све цркве погради, 25
И сваку се поградити нада,
И на сваку звоно ударити,
Да народу довијека служе.
Кад су прије баше башовале,
Крсно име служит' не дадоше, 30
Веће славу ногам' погазише:
Крсне хљебе у поган бацаше,
У синију ноже забадаше,
Крсно име служит не дадоше,
Крсне св'јеће ногам' погазише, 35
Погазише, у поган бацише!
Од Српкињајаде направише,
Безакоње млого поградише,
Што крст часни поднијет не може,
Ту се јунак наћи не могаше, 40
Да застави турско безакоње,
И Србима да покаже путе,
Од слободе, соколове згоде,
Већ нам Руси[1] помогоше славно,
И вас свијет походише правно, 45
Бог им дао здравље и весеље,
И по реду у рају насеље,
Цвијеће им никад не венуло,
Јунаштво им никад не тонуло;
У пол>у им рађала 'шеница, 50
А у дворим' све мушка ђечица,,
Око двора винова лозица,
А у башти медена 'челица,
Да имаду изобила хране,
И јунаке у боју уздане, 55
Да имаду црвенике вина,
Меда, воска, сваког блага доста,
Свако им се добро миловало,
Плодоносном рођом мирисало,
Руско им се познавало лице, 60
Кано жарко међу звјездам' Сунце,
И њихова царовања било,
Док је жарког Сунца и Мјесеца.«



Референце[уреди]

  1. Што подјармљени српски народ са најживљим одушевљењем опјева једнокрвну и једновјерну браћу Русе, својим ранама у њих мелема тражи и с њима се нада спокојнијој будупности, то је природна ствар, а има и за што. Свој своме најискреније помаже. - У славу браће Руса наше цркве служе у Босни и Херцеговини. - А то је доста допринијело да у тим крајевима сасвим не клоне народни дух под притиском Турака и грчки' владика. -

Извор[уреди]

Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине: Јуначке пјесме старијег времена. Књига трећа. Скупио Богољуб Петрановић. У Биограду, у државној штампарији 1870., 576-577.