Razgovor Danice i Sunca
Danica je Suncu govorila:
»Žarko Sunce, moj zlatan barjače!
Ti rastupi stupove oblačne,
Te pregledaj sve slave junačne,
Pak mi kaži žarkovito Sunce, 5
Čija će nam slava nadvisiti,
I krasotom oglasit junaštvo?
Čija l slava i barjak junačni
Oglasit se po bijelu sv'jetu?«
Žarko Sunce zv'jezdi odgovara: 10
»Na Skoro sam slave pregledalo,
Sve je ruska slava nadvisila,
U junaštvu druge^ nathvatila,
I krasotom svojOm začinila,
Rusku slavu i barjak junačni, 15
A ko će ga nadvisiti, seko,
Kad tu sreća sve to veća raste,
Pod upravom, pod ruskom zastavom,
Vesele se i pjevaju ljudi,
Tu se svakom po zakonu sudi: 20
Sve su stare ponovljene crkvet
Kojeno su davno porušene,
Sa dušmanskom rukom zatvorene,
Pak Rusija sad o tome radi,
Da i raja sve crkve pogradi, 25
I svaku se pograditi nada,
I na svaku zvono udariti,
Da narodu dovijeka služe.
Kad su prije baše bašovale,
Krsno ime služit' ne dadoše, 30
Veće slavu nogam' pogaziše:
Krsne hljebe u pogan bacaše,
U siniju nože zabadaše,
Krsno ime služit ne dadoše,
Krsne sv'jeće nogam' pogaziše, 35
Pogaziše, u pogan baciše!
Od Srpkinjajade napraviše,
Bezakonje mlogo pogradiše,
Što krst časni podnijet ne može,
Tu se junak naći ne mogaše, 40
Da zastavi tursko bezakonje,
I Srbima da pokaže pute,
Od slobode, sokolove zgode,
Već nam Rusi[1] pomogoše slavno,
I vas svijet pohodiše pravno, 45
Bog im dao zdravlje i veselje,
I po redu u raju naselje,
Cvijeće im nikad ne venulo,
Junaštvo im nikad ne tonulo;
U pol>u im rađala 'šenica, 50
A u dvorim' sve muška đečica,,
Oko dvora vinova lozica,
A u bašti medena 'čelica,
Da imadu izobila hrane,
I junake u boju uzdane, 55
Da imadu crvenike vina,
Meda, voska, svakog blaga dosta,
Svako im se dobro milovalo,
Plodonosnom rođom mirisalo,
Rusko im se poznavalo lice, 60
Kano žarko među zvjezdam' Sunce,
I njihova carovanja bilo,
Dok je žarkog Sunca i Mjeseca.«
