Разврат
| Разврат Писац: Сима Милутиновић Сарајлија |
Шта је слава и јунаштво,
Шта је образ и поштење
Шта ли спомен и пофала,
Шта л' по смрти празно име?
Власт и сила мало трају;
Рај нам шта је? ђе ли вјечност? —
Сва ишчезну с нашим т'јелом:
Смрт и рака — опште мјесто.
Труд' се, књȉжни, колик' хоћеш,
Пуни главу (а празноћом!): —
Људска знања сва су незнан.
Кости у прах, прах у ништо,
Душа — пȁра, пȁра — вјетар,
— Гле на чем је надежда нам
Свег живота основана!
Кам' блаженство у вазду'у?
Ђе ли свијет а под земљом?
Себи живи на свијету,
Свету ради, не надај се:
Нема хвале по заслуги,
Нит' живота после овог!
Јести, пити — то је наше,
Испод дојки раја тражит,
Докле будеш пак и прођеш.
Та у гробу нејма добра,
Ни 'ма фајде и од њега: —
Све л' залуду, кад се умре.
1817.
Извор[уреди]
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 123
|