Razvrat
| Razvrat Pisac: Sima Milutinović Sarajlija |
Šta je slava i junaštvo,
Šta je obraz i poštenje
Šta li spomen i pofala,
Šta l' po smrti prazno ime?
Vlast i sila malo traju;
Raj nam šta je? đe li vječnost? —
Sva iščeznu s našim t'jelom:
Smrt i raka — opšte mjesto.
Trud' se, knjȉžni, kolik' hoćeš,
Puni glavu (a praznoćom!): —
Ljudska znanja sva su neznan.
Kosti u prah, prah u ništo,
Duša — pȁra, pȁra — vjetar,
— Gle na čem je nadežda nam
Sveg života osnovana!
Kam' blaženstvo u vazdu'u?
Đe li svijet a pod zemljom?
Sebi živi na svijetu,
Svetu radi, ne nadaj se:
Nema hvale po zaslugi,
Nit' života posle ovog!
Jesti, piti — to je naše,
Ispod dojki raja tražit,
Dokle budeš pak i prođeš.
Ta u grobu nejma dobra,
Ni 'ma fajde i od njega: —
Sve l' zaludu, kad se umre.
1817.
Izvor[uredi]
- Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 123
|