Развејане ватре

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Развејане ватре
Писац: Милутин Бојић



Развејане ватре



Кроз векове дуге пале се и трну

Ватре лудске моћи, вере и сазнања,

На њима се греје Ум пун покајања,

И, застрашен, њима ноћ разгрће црну.


И ватре се гасе тихо или с праском

И нове се дижу кô химна раздања

А сав стари блесак у пепелу сања,

Разочаран таштом гордошћу и ласком.


Мисао умрлу прах незнања заспе,

Али авет њена, подсмехом презрења,

Срами охол идол младих поколења,

Што чезне да стару лаж из себе распе.


То је вечно иста прича исте патње:

Обучен у исти облак искушења,

Звездар тражи жудно изворе спасења,

И клоне и чека дан смрти и пратње.


Умрла је слава херојства и скаске,

А спомен немоћи, Молох свих времена,

Ждере нове жртве, којима је цена

Обешчашћен ловор и клик глупе праске.


Бог истине само пепелиштем лута,

Где мисао људска смрвљена се згара;

Он је увек ту, кад гробље се отвара

И просипа сузе од кута до кута.


Он, гробар џиновских угаслих ватара.


1914 (1912)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.