Razvejane vatre

Milutin Bojić

Razvejane vatre Pisac: Milutin Bojić

Razvejane vatre

Kroz vekove duge pale se i trnu

Vatre ludske moći, vere i saznanja,

Na njima se greje Um pun pokajanja,

I, zastrašen, njima noć razgrće crnu.

I vatre se gase tiho ili s praskom

I nove se dižu kô himna razdanja

A sav stari blesak u pepelu sanja,

Razočaran taštom gordošću i laskom.

Misao umrlu prah neznanja zaspe,

Ali avet njena, podsmehom prezrenja,

Srami ohol idol mladih pokolenja,

Što čezne da staru laž iz sebe raspe.

To je večno ista priča iste patnje:

Obučen u isti oblak iskušenja,

Zvezdar traži žudno izvore spasenja,

I klone i čeka dan smrti i pratnje.

Umrla je slava herojstva i skaske,

A spomen nemoći, Moloh svih vremena,

Ždere nove žrtve, kojima je cena

Obeščašćen lovor i klik glupe praske.

Bog istine samo pepelištem luta,

Gde misao ljudska smrvljena se zgara;

On je uvek tu, kad groblje se otvara

I prosipa suze od kuta do kuta.

On, grobar džinovskih ugaslih vatara.

1914 (1912)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.