Разбоље се Новаковић Јово.
Он болова девет годин’ дана.
Љуба стере и под главу меће.
Ка се веће љуби додијало,
Проговара њему вјерна љуба: 5
„Ил’ се дигни или умри, Јово.
„Сад ћу теби одбјегнути млада!“
И одб’јеже вјерница му љуба.
Стаде мајка свог Јову дворити.
Мајка старе и под главу меће. 10
И старој се додијало мајци,
Па говори свом сину Јовану:
„Ил’ се дигни или умри, Јово,
„Сад ће тебе оставити мајка.“
Проговара болани Јоване: 15
„Немој мене оставити, мајко,
„Већ ти узми ведру оковану,
„Донеси ми иза горе воде;
„Кад с’ умијем ил’ воде напијем,
„Ил’ ћу мријет’ ил’ ћу оздравити.“ 20
