Разболи се беже Фејзи-беже
у Мостару граду каменоме,
и умрије беже Фејзи-беже,
оста млада Фејзибеговица.
То зачуше ђерзи по Мостару, 5
по Мостару и око Мостара,
полупаше демирли пенџере
прелијепој Фејзибеговици.
Кад то чула Фејзибеговица,
говорила ђерзима мостарским: 10
— Чујете л’ ме, ђерзи по Мостару,
по Мостару и око Мостара!
Нисам боса на халију стала,
хоћу боса у Травник отићи,
гологлава прид пашу ћу стати 15
па ћу васке младе опањкати,
понајвише гонџе Мухамеда!
Она боса до Травника дошла,
пред пашу је гологлава стала
па је њиха паши опањкала. 20
Говорио паша из Травника:
— Чујеш ли ме, зумбул удовице,
какве су ти очи и обрве,
не бих за њих жалио умрити!
Кад то чула Фејзибеговица, 25
говорила паши у Травнику:
— Нисам боса на халију стала,
јесам боса до у Травник дошла,
хоћу боса у Стамбол отићи
па ћу тебе млада опањкати! 30
Припаде се паша Али-паша
па он узе два хитра јунака,
па похвата ђерзе по Мостару,
по Мостару и око Мостара,
сваком удри по сто дегенека, 35
Мухамеду двиста дегенека.
Говорио гонџе Мухамеде:
— Удовице, Фејзибеговице,
ја ћу твоје лице обљубити,
кад бих своју главу изгубио! 40
Кад то чуо паша Али-паша,
запуцаше на граду топови,
винча паша зумбул удовицу
за онога гонџе Мухамеда.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 617-618.
