Радул-бег

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Мили боже чуда не чувена,
0002 што је жубор у бијелу двору,
0003 у бијелу двору Радул-бега,
0004 ал’ је жалост, ал’ велика радост?
0005 Нит’ је жалост, ни велика радост,
0006 мила су се браћа звадила,
0007 бег Радул-бег с Мирчетом војводом,
0008 да око шта , не би жалио,
0009 око двије бабове баштине,
0010 Каравлашку и Карабогданску.
0011 Сабљу вади бего Радул-бего
0012 те удара војеводу Мирка,
0013 удри брата по бедри лијевој.
0014 Колико га лахко ударио
0015 на бедри му сабљу пресијече
0016 и под сабљом од чохе чакшире,
0017 бог му даде ране не зададе.
0018 Вели бего: "Баштине су моје"!
0019 Вели Мирко: "Није него моје!
0020 На смрти ми је бабо оставио."
0021 Кад се Мирко на невољи виђе,
0022 полу своје сабље извадио,
0023 те је брата бега ударио,
0024 удри њега по пасу свиленом,
0025 пресјече му двије пушке мале,
0026 код пушаках ноже оковане,
0027 а под ножим’ токе позлаћене,
0028 под токама зелену доламу,
0029 бог му даде ране не зададе.
0030 Уфатише бегова дружина,
0031 уфатише војводу Мирчету,
0032 те му више ударат не даше.
0033 Шћаше беже посјећ’ брата свога,
0034 ал’ му не да љубивна дружина:
0035 "Јазук ти је брата посјећ, беже,
0036 но баци га на дно у тавнице,
0037 а мори га и гладом и жедом,
0038 како њему таваница досади
0039 махом ће ти поклонит баштину."
0040 Беже брата у тавницу баци
0041 те га мори и гладом и жеђи,
0042 тавновао за девет годинах,
0043 али Мирку и бог помагаше,
0044 имађаше снаху милостиву
0045 те ђевера у тавницу храни,
0046 све кријући до свог господара,
0047 господара бега Радул-бега.
0048 А кад наста година десета,
0049 ал’ је бега књига допанула
0050 он некаква цара Шишманина,
0051 зове њега на крштено кумство,
0052 а досад’ је царе преварио
0053 девет кумах те је изгубио,
0054 све Србаљах славније јунаках
0055 по избору ђе је који био,
0056 на том чеду, не било му живо!
0057 Књигу штије бего Радул-бего,
0058 књигу штије а љубовцу пита:
0059 "Што ћу моја, од живота, љубо?
0060 Да не пођем од бога не смијем,.
0061 ако л’ пођем, моја вјерна љубо,
0062 ја ћу лудо изгубити главу."
0063 Али бегу љуба бесједила:
0064 "Ах луд ли си, мио господаре"
0065 Шта ти питаш једну женску главу,
0066 зар да тебе научи љубовца,
0067 кад је тебе бог и срећа дала
0068 те ти браца имаш старијега,
0069 старијега и разумнијега,
0070 који ће те, бего, научити."
0071 А кад бего љубу разумио,
0072 сузе рони, овако говори:
0073 "Прођи ме се, моја вјерна љубо!
0074 Немој моје ране вријеђати,
0075 није шала ни годину данах,
0076 а некмоли настала десета,
0077 да је мене брате у тавници,
0078 ни му давам пива ни јестива,
0079 већ су му се кости распануле.
0080 А ох Мирко, врло добро моје!
0081 Да си мене, брате, у животу,
0082 ти би мене, брате, научио."
0083 Пак с’ удари руком по кољену,
0084 пукла му је чоха на кољену,
0085 пукла кожа и полила крвца.
0086 Ал’ му опет љуба бесједила:
0087 "Да ну узми кључе од тавнице,
0088 да ако ти бог и срећа даде
0089 те ти брата у животу нађеш
0090 који ће те, бего, сјетовати."
0091 А то беже и дочека једва
0092 па отвори тавницу проклету,
0093 викну бего с тавничкије’ вратах:
0094 "Ко је вође Мирчета војвода,
0095 нек излази на двор из тавнице,
0096 зове њега братац Радоване,
0097 одвеће си, брате, тавновао."
0098 Скочи Мирко између сужањах,
0099 а кад га је бегу угледао:
0100 "Благо мене, брате добро моје!"
0101 Кад затекох тебе у животу."
0102 Руке шире, у лице се љубе,
0103 ал’ је Мирко тешко засужњио,
0104 нокти су му како у крилаша (орла),
0105 руса коса пала преко паса.
0106 Води брата у бијеле дворе,
0107 брже зове три хитра бербера,
0108 један мије, други косу брије,
0109 а трећи му нокте сарезује,
0110 мила снаха доноси хаљине
0111 у свом двору што има најљепше,
0112 туцаклука опростише Мирка
0113 па сједоше хладно пити вино.
0114 Кад се браћа напојише вина,
0115 онда брату беже говорио:
0116 "Што ћу, беже, од живота мога?"
0117 Па му даде књигу из њедарах
0118 што му царе Шишманине пише.
0119 Виђе Мирко што му царе пише
0120 пак он хоће и мене десетог."
0121 "Ал’ ћу поћи, али поћи нећу,
0122 хоћу л’, брате, своју водит војску?
0123 Ја се, богме, бојим пријеваре,
0124 цар је девет кумах узгубио
0125 пак он хоће и медне десетог."
0126 Мирко брату тијо говорио:
0127 "Пођи, брате, бити ти не море,
0128 бој се бога и светог Јована,
0129 ал’ не води војске николико.
0130 Јесу л’ живе три бабове слуге?
0131 Је л’ жив, брате Пијавица Ђуро?
0132 Је л’ жив, брате, Грчићу Манојло?
0133 Је л’ брате, Злопогледа Вуче?
0134 Ако буде вино пити хладно,
0135 пије вино Пијавица Ђуро
0136 за стотину добрије’ јунаках;
0137 ако буде грчки бесједити,
0138 зна Манојло дванаест језиках
0139 те те, брате, преварит не могу;
0140 ако л’ буде бритком сабљом сјећи,
0141 море сјећи Злопогледа Вуче
0142 за пет стотин’ добрије јунаках,
0143 кано, брате, Србаљ од старине."
0144 А кад га је бего разумио,
0145 опеми се и пође на кумство
0146 и поведе три бабине слуге,
0147 виђе с’ собом не води никога.
0148 А кад дође цару Шишманину,
0149 цареве га угледале страже
0150 страже цару на муштулук трчу:
0151 "Муштулук нам, царе господаре!
0152 Ето кума бега Радул-бега
0153 и не води николико војске,
0154 него цигле до три слуге своје,
0155 богме ћеш га лахко изгубити."
0156 Цар им дава небројено благо,
0157 колико је, скоту, мило било,
0158 те на кумство губити кумове
0159 и варати богом истинијем,
0160 богом варат и светим Јованом,
0161 бог га убиј и свети Јоване!
0162 Лијепо је бега дочекао
0163 па их води на бијелу кулу,
0164 примио им коње и оружје,
0165 ал’ Вук не да сабље са бедрице:
0166 "Старица ме проклињала мајка
0167 ја брез сабље да не пијем вино,
0168 па кад скинем сабљу са бедрице
0169 није мене вино пробитачно,
0170 стиже ми се клетав материна."
0171 Ту сједоше ладно пити вино,
0172 а цар купи сву господу своју,
0173 пију вино за три б’јела дана,
0174 за три дана и три ноћи тавне,
0175 ни спавају, нит’ се распасују,
0176 а све царе наваљује вино
0177 не би л’ како Србље опојио,
0178 не би ли их, курва, преварио,
0179 али Србљим’ и бог помагаше
0180 те их вином опит не могаше.
0181 Кад се царе на невољи нађе,
0182 грчки своју слугу дозиваше:
0183 "Слуго моја, донеси нам вина
0184 чашу малу од осамнес’ оках
0185 тер је подај моме куму бегу,
0186 ако куме не попије вино,
0187 упута је изгубио главу."
0188 А то слуша Грчићу Манојло,
0189 српски зове Пијавицу Ђура:
0190 "Чуј се, Ђуро, ето вина на те!"
0191 А то Ђуро једва и дочека,
0192 из руке му чашу докопао,
0193 попио је, брка несквасио,
0194 па још иште: "Дај ми, царе вина!
0195 Чашу вишу од четерест оках,
0196 готов бијах умријет од жеђи,
0197 пак ја мишљаг да ти нејмаш вина."
0198 Даде слуга и дочека једва,
0199 ал’ је пије Пијавица Ђуро
0200 но напија цару Шишманину:
0201 "Здрав да си ми, царе Шишманину!
0202 Ако чашу ову не попијеш,
0203 кунем ти се српском вјером правом
0204 да на теби твоје главе нејма."
0205 Попи Ђуро, ћеиф начинио,
0206 а другу је цару насипао.
0207 Добро пије царе Шишманине,
0208 добро пије, ал’ се не познава,
0209 док виш’ чаше и дријемат стаде,
0210 ал’ још вина Пијавица иште.
0211 Кад се царе виђе на невољи,
0212 грчки зове крвава џелата:
0213 "Пођи, слуго, у камару тајну,
0214 на се удри одијело страшно,
0215 рисовине и међедовине,
0216 а устакни калпак од три вука,
0217 пригрни се страшном лавчетином,
0218 под скут узми сабљу од мејдана
0219 тер ти бегу посијеци главу."
0220 Ал’ га слуша Грчићу Манојло,
0221 српски зове Злопогледа Вука:
0222 "Чекај, Вуче, ето ти џелата!
0223 На њему је одијело страшно,
0224 голу носи сабљу под пазухом
0225 да он бегу посијече галву."
0226 У то доба џелат из камаре,
0227 а кад га је угледао Вуче,
0228 скочи Вуче к’о да се помами,
0229 пак је бритку сабљу извдио,
0230 а завика Вуче иза гласа:
0231 "Та што си се, курво нагрдио?!
0232 Знаш ли, курво, твоју ли те нену,
0233 да се Србљи још не препадају
0234 од живијех лавах и вуковах,
0235 а некмоли мртвије мјешинах."
0236 Џелат маче сабљу испод скута
0237 да он бегу посијече гаву,
0238 жестоко га Вуче дочекује.
0239 Двије су се сабље удариле
0240 више главе бега Радул-бега,
0241 ал’ у Вука боља сабља бјеше,
0242 џелатову сабљу пресијече,
0243 пак му русу главу откинуо,
0244 тад’ посјече и цар’ Шишманина.
0245 Поче сјећи сву редом господу,
0246 он сијече оздо уз трпезу.
0247 Кад се Вуче врати низ трпезу,
0248 све сијече, а из грла виче:
0249 "Ко је вођен бего Радул-бего?
0250 Нека бјежи, уклони се с пута,
0251 крвца ми се на очи навукла,
0252 у незнању посјећ ћу му главу!"
0253 Све исјече, нико не утече.
0254 Кад изљегли из бијеле куле,
0255 те сидоше у мермер авлију,
0256 ал’ ето ти цареве царице,
0257 носи она у наручју сина:
0258 "Бог ми с тобом, мој милосни куме!
0259 Та нијесмо још чедо крстили,
0260 нити смо се, куме, даровали!"
0261 Ал’ јој Вуче’ вако бесједио:
0262 "Дај, крстимо, кад је тако дивно,
0263 а ми смо се амо даровали,
0264 и за те је дара остануло!"
0265 Пак јој чедо о кам ударио,
0266 нек од врага не остане трага,
0267 а куму је замлатом удрио,
0268 ни живу је земља не шчекала,
0269 сад нек вара на кумство јунаке!
0270 Ал’ се беже коња дофатио,
0271 Вук без преше у дворе улази
0272 те узима три товара блага.
0273 Виче беже: "Ајде, болан Вуче!"
0274 Кога си се врага препануо?
0275 Док ја узмем штогод за хашлука,
0276 кад дођемо двору бијеломе
0277 зашто ћу се с браћом напит вина,
0278 хоће мене дружба прекорити:
0279 "Ђе си био, шта си нам донио?"
0280 Шћаше беже оставит Вука,
0281 ал’ без Вука није бегу пута,
0282 док се Вуче коња дофатио,
0283 натовари три товара блага,
0284 цару дворе огњем запалио,
0285 нек не вара на кумству јунаке.
0286 Здраво дошли двору бијеломе
0287 а находе Мирчету војводу
0288 па га бего грли и целива,
0289 дарова му бабове баштине,
0290 Каравлашку и Карабогданску:
0291 "Ти с’ ми, брате, живот одржао,
0292 а шћадијах погинути лудо,
0293 свуколику изгубити војску,
0294 но ето ти бабовина твоја.
0295 А сад здраво, моја браћо драга,
0296 бог вам дао здравље и весеље,
0297 не било га ко брата губио!