Radul-beg

0001 Mili bože čuda ne čuvena,
0002 što je žubor u bijelu dvoru,
0003 u bijelu dvoru Radul-bega,
0004 al’ je žalost, al’ velika radost?
0005 Nit’ je žalost, ni velika radost,
0006 mila su se braća zvadila,
0007 beg Radul-beg s Mirčetom vojvodom,
0008 da oko šta , ne bi žalio,
0009 oko dvije babove baštine,
0010 Karavlašku i Karabogdansku.
0011 Sablju vadi bego Radul-bego
0012 te udara vojevodu Mirka,
0013 udri brata po bedri lijevoj.
0014 Koliko ga lahko udario
0015 na bedri mu sablju presiječe
0016 i pod sabljom od čohe čakšire,
0017 bog mu dade rane ne zadade.
0018 Veli bego: "Baštine su moje"!
0019 Veli Mirko: "Nije nego moje!
0020 Na smrti mi je babo ostavio."
0021 Kad se Mirko na nevolji viđe,
0022 polu svoje sablje izvadio,
0023 te je brata bega udario,
0024 udri njega po pasu svilenom,
0025 presječe mu dvije puške male,
0026 kod pušakah nože okovane,
0027 a pod nožim’ toke pozlaćene,
0028 pod tokama zelenu dolamu,
0029 bog mu dade rane ne zadade.
0030 Ufatiše begova družina,
0031 ufatiše vojvodu Mirčetu,
0032 te mu više udarat ne daše.
0033 Šćaše beže posjeć’ brata svoga,
0034 al’ mu ne da ljubivna družina:
0035 "Jazuk ti je brata posjeć, beže,
0036 no baci ga na dno u tavnice,
0037 a mori ga i gladom i žedom,
0038 kako njemu tavanica dosadi
0039 mahom će ti poklonit baštinu."
0040 Beže brata u tavnicu baci
0041 te ga mori i gladom i žeđi,
0042 tavnovao za devet godinah,
0043 ali Mirku i bog pomagaše,
0044 imađaše snahu milostivu
0045 te đevera u tavnicu hrani,
0046 sve krijući do svog gospodara,
0047 gospodara bega Radul-bega.
0048 A kad nasta godina deseta,
0049 al’ je bega knjiga dopanula
0050 on nekakva cara Šišmanina,
0051 zove njega na kršteno kumstvo,
0052 a dosad’ je care prevario
0053 devet kumah te je izgubio,
0054 sve Srbaljah slavnije junakah
0055 po izboru đe je koji bio,
0056 na tom čedu, ne bilo mu živo!
0057 Knjigu štije bego Radul-bego,
0058 knjigu štije a ljubovcu pita:
0059 "Što ću moja, od života, ljubo?
0060 Da ne pođem od boga ne smijem,.
0061 ako l’ pođem, moja vjerna ljubo,
0062 ja ću ludo izgubiti glavu."
0063 Ali begu ljuba besjedila:
0064 "Ah lud li si, mio gospodare"
0065 Šta ti pitaš jednu žensku glavu,
0066 zar da tebe nauči ljubovca,
0067 kad je tebe bog i sreća dala
0068 te ti braca imaš starijega,
0069 starijega i razumnijega,
0070 koji će te, bego, naučiti."
0071 A kad bego ljubu razumio,
0072 suze roni, ovako govori:
0073 "Prođi me se, moja vjerna ljubo!
0074 Nemoj moje rane vrijeđati,
0075 nije šala ni godinu danah,
0076 a nekmoli nastala deseta,
0077 da je mene brate u tavnici,
0078 ni mu davam piva ni jestiva,
0079 već su mu se kosti raspanule.
0080 A oh Mirko, vrlo dobro moje!
0081 Da si mene, brate, u životu,
0082 ti bi mene, brate, naučio."
0083 Pak s’ udari rukom po koljenu,
0084 pukla mu je čoha na koljenu,
0085 pukla koža i polila krvca.
0086 Al’ mu opet ljuba besjedila:
0087 "Da nu uzmi ključe od tavnice,
0088 da ako ti bog i sreća dade
0089 te ti brata u životu nađeš
0090 koji će te, bego, sjetovati."
0091 A to beže i dočeka jedva
0092 pa otvori tavnicu prokletu,
0093 viknu bego s tavničkije’ vratah:
0094 "Ko je vođe Mirčeta vojvoda,
0095 nek izlazi na dvor iz tavnice,
0096 zove njega bratac Radovane,
0097 odveće si, brate, tavnovao."
0098 Skoči Mirko između sužanjah,
0099 a kad ga je begu ugledao:
0100 "Blago mene, brate dobro moje!"
0101 Kad zatekoh tebe u životu."
0102 Ruke šire, u lice se ljube,
0103 al’ je Mirko teško zasužnjio,
0104 nokti su mu kako u krilaša (orla),
0105 rusa kosa pala preko pasa.
0106 Vodi brata u bijele dvore,
0107 brže zove tri hitra berbera,
0108 jedan mije, drugi kosu brije,
0109 a treći mu nokte sarezuje,
0110 mila snaha donosi haljine
0111 u svom dvoru što ima najljepše,
0112 tucakluka oprostiše Mirka
0113 pa sjedoše hladno piti vino.
0114 Kad se braća napojiše vina,
0115 onda bratu beže govorio:
0116 "Što ću, beže, od života moga?"
0117 Pa mu dade knjigu iz njedarah
0118 što mu care Šišmanine piše.
0119 Viđe Mirko što mu care piše
0120 pak on hoće i mene desetog."
0121 "Al’ ću poći, ali poći neću,
0122 hoću l’, brate, svoju vodit vojsku?
0123 Ja se, bogme, bojim prijevare,
0124 car je devet kumah uzgubio
0125 pak on hoće i medne desetog."
0126 Mirko bratu tijo govorio:
0127 "Pođi, brate, biti ti ne more,
0128 boj se boga i svetog Jovana,
0129 al’ ne vodi vojske nikoliko.
0130 Jesu l’ žive tri babove sluge?
0131 Je l’ živ, brate Pijavica Đuro?
0132 Je l’ živ, brate, Grčiću Manojlo?
0133 Je l’ brate, Zlopogleda Vuče?
0134 Ako bude vino piti hladno,
0135 pije vino Pijavica Đuro
0136 za stotinu dobrije’ junakah;
0137 ako bude grčki besjediti,
0138 zna Manojlo dvanaest jezikah
0139 te te, brate, prevarit ne mogu;
0140 ako l’ bude britkom sabljom sjeći,
0141 more sjeći Zlopogleda Vuče
0142 za pet stotin’ dobrije junakah,
0143 kano, brate, Srbalj od starine."
0144 A kad ga je bego razumio,
0145 opemi se i pođe na kumstvo
0146 i povede tri babine sluge,
0147 viđe s’ sobom ne vodi nikoga.
0148 A kad dođe caru Šišmaninu,
0149 careve ga ugledale straže
0150 straže caru na muštuluk trču:
0151 "Muštuluk nam, care gospodare!
0152 Eto kuma bega Radul-bega
0153 i ne vodi nikoliko vojske,
0154 nego cigle do tri sluge svoje,
0155 bogme ćeš ga lahko izgubiti."
0156 Car im dava nebrojeno blago,
0157 koliko je, skotu, milo bilo,
0158 te na kumstvo gubiti kumove
0159 i varati bogom istinijem,
0160 bogom varat i svetim Jovanom,
0161 bog ga ubij i sveti Jovane!
0162 Lijepo je bega dočekao
0163 pa ih vodi na bijelu kulu,
0164 primio im konje i oružje,
0165 al’ Vuk ne da sablje sa bedrice:
0166 "Starica me proklinjala majka
0167 ja brez sablje da ne pijem vino,
0168 pa kad skinem sablju sa bedrice
0169 nije mene vino probitačno,
0170 stiže mi se kletav materina."
0171 Tu sjedoše ladno piti vino,
0172 a car kupi svu gospodu svoju,
0173 piju vino za tri b’jela dana,
0174 za tri dana i tri noći tavne,
0175 ni spavaju, nit’ se raspasuju,
0176 a sve care navaljuje vino
0177 ne bi l’ kako Srblje opojio,
0178 ne bi li ih, kurva, prevario,
0179 ali Srbljim’ i bog pomagaše
0180 te ih vinom opit ne mogaše.
0181 Kad se care na nevolji nađe,
0182 grčki svoju slugu dozivaše:
0183 "Slugo moja, donesi nam vina
0184 čašu malu od osamnes’ okah
0185 ter je podaj mome kumu begu,
0186 ako kume ne popije vino,
0187 uputa je izgubio glavu."
0188 A to sluša Grčiću Manojlo,
0189 srpski zove Pijavicu Đura:
0190 "Čuj se, Đuro, eto vina na te!"
0191 A to Đuro jedva i dočeka,
0192 iz ruke mu čašu dokopao,
0193 popio je, brka neskvasio,
0194 pa još ište: "Daj mi, care vina!
0195 Čašu višu od četerest okah,
0196 gotov bijah umrijet od žeđi,
0197 pak ja mišljag da ti nejmaš vina."
0198 Dade sluga i dočeka jedva,
0199 al’ je pije Pijavica Đuro
0200 no napija caru Šišmaninu:
0201 "Zdrav da si mi, care Šišmaninu!
0202 Ako čašu ovu ne popiješ,
0203 kunem ti se srpskom vjerom pravom
0204 da na tebi tvoje glave nejma."
0205 Popi Đuro, ćeif načinio,
0206 a drugu je caru nasipao.
0207 Dobro pije care Šišmanine,
0208 dobro pije, al’ se ne poznava,
0209 dok viš’ čaše i drijemat stade,
0210 al’ još vina Pijavica ište.
0211 Kad se care viđe na nevolji,
0212 grčki zove krvava dželata:
0213 "Pođi, slugo, u kamaru tajnu,
0214 na se udri odijelo strašno,
0215 risovine i međedovine,
0216 a ustakni kalpak od tri vuka,
0217 prigrni se strašnom lavčetinom,
0218 pod skut uzmi sablju od mejdana
0219 ter ti begu posijeci glavu."
0220 Al’ ga sluša Grčiću Manojlo,
0221 srpski zove Zlopogleda Vuka:
0222 "Čekaj, Vuče, eto ti dželata!
0223 Na njemu je odijelo strašno,
0224 golu nosi sablju pod pazuhom
0225 da on begu posiječe galvu."
0226 U to doba dželat iz kamare,
0227 a kad ga je ugledao Vuče,
0228 skoči Vuče k’o da se pomami,
0229 pak je britku sablju izvdio,
0230 a zavika Vuče iza glasa:
0231 "Ta što si se, kurvo nagrdio?!
0232 Znaš li, kurvo, tvoju li te nenu,
0233 da se Srblji još ne prepadaju
0234 od živijeh lavah i vukovah,
0235 a nekmoli mrtvije mješinah."
0236 Dželat mače sablju ispod skuta
0237 da on begu posiječe gavu,
0238 žestoko ga Vuče dočekuje.
0239 Dvije su se sablje udarile
0240 više glave bega Radul-bega,
0241 al’ u Vuka bolja sablja bješe,
0242 dželatovu sablju presiječe,
0243 pak mu rusu glavu otkinuo,
0244 tad’ posječe i car’ Šišmanina.
0245 Poče sjeći svu redom gospodu,
0246 on siječe ozdo uz trpezu.
0247 Kad se Vuče vrati niz trpezu,
0248 sve siječe, a iz grla viče:
0249 "Ko je vođen bego Radul-bego?
0250 Neka bježi, ukloni se s puta,
0251 krvca mi se na oči navukla,
0252 u neznanju posjeć ću mu glavu!"
0253 Sve isječe, niko ne uteče.
0254 Kad izljegli iz bijele kule,
0255 te sidoše u mermer avliju,
0256 al’ eto ti careve carice,
0257 nosi ona u naručju sina:
0258 "Bog mi s tobom, moj milosni kume!
0259 Ta nijesmo još čedo krstili,
0260 niti smo se, kume, darovali!"
0261 Al’ joj Vuče’ vako besjedio:
0262 "Daj, krstimo, kad je tako divno,
0263 a mi smo se amo darovali,
0264 i za te je dara ostanulo!"
0265 Pak joj čedo o kam udario,
0266 nek od vraga ne ostane traga,
0267 a kumu je zamlatom udrio,
0268 ni živu je zemlja ne ščekala,
0269 sad nek vara na kumstvo junake!
0270 Al’ se beže konja dofatio,
0271 Vuk bez preše u dvore ulazi
0272 te uzima tri tovara blaga.
0273 Viče beže: "Ajde, bolan Vuče!"
0274 Koga si se vraga prepanuo?
0275 Dok ja uzmem štogod za hašluka,
0276 kad dođemo dvoru bijelome
0277 zašto ću se s braćom napit vina,
0278 hoće mene družba prekoriti:
0279 "Đe si bio, šta si nam donio?"
0280 Šćaše beže ostavit Vuka,
0281 al’ bez Vuka nije begu puta,
0282 dok se Vuče konja dofatio,
0283 natovari tri tovara blaga,
0284 caru dvore ognjem zapalio,
0285 nek ne vara na kumstvu junake.
0286 Zdravo došli dvoru bijelome
0287 a nahode Mirčetu vojvodu
0288 pa ga bego grli i celiva,
0289 darova mu babove baštine,
0290 Karavlašku i Karabogdansku:
0291 "Ti s’ mi, brate, život održao,
0292 a šćadijah poginuti ludo,
0293 svukoliku izgubiti vojsku,
0294 no eto ti babovina tvoja.
0295 A sad zdravo, moja braćo draga,
0296 bog vam dao zdravlje i veselje,
0297 ne bilo ga ko brata gubio!