Радојица коња игра,
Радојица и Стојица,
Пред Јелкини бели двори,
Радојичин коњ прерипи
У Јелкини бели двори, 5
Та погази бел босиљак.
Девојка га љуто куне:
Кол’ко зрна у клас има,
Тол’ко града да преминеш,
Како мене да не нађеш. 10
Ако би га и нашаја,
Како мене не нашаја,
Никад срећу не имаја!
Не кун, не кун, лудо младо,
И ми знамо да кунемо: 15
Дабогда се не удала,
Ако би се и удала,
Мушко чедо не имала,
Ако би га и имала,
У војску га испратила, 20
Црне гласе добивала!
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 246.
