Радојица коња игра,
Радојица и Стојица,
Пред Јелкини бели двори,
Радојичин коњ прерипи
У Јелкини бели двори, 5
Та погази бел босиљак.
Девојка га љуто куне:
Кол’ко зрна у клас има,
Тол’ко града да преминеш,
Како мене да не нађеш. 10
Ако би га и нашаја,
Како мене не нашаја,
Никад срећу не имаја!
Не кун, не кун, лудо младо,
И ми знамо да кунемо: 15
Дабогда се не удала,
Ако би се и удала,
Мушко чедо не имала,
Ако би га и имала,
У војску га испратила, 20
Црне гласе добивала!
Напомена
Добривоје Каписазовић и Душан Николић, Лесковац.
Референце
Извор
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 246.
