Радост у невољи
Чујте, браћо, на четири сгране,
Што вам каже из Блатуше Пане,
А презиме јесте моје Чича,
Чујте радост коју пјесма прича:
На хиљаду девете стотине 5
Четрдесет и друге године
Састала се народна парада
Сред Војнића, ојађеног града.
Двадесетог бјеше јануара,
Збор велики Компартија ствара. 10
Усред рата баш као у миру
Са свих страна барјаци извиру;
Омладинке, силни омладинци,
Са Кордуна одабрани синци,
Из Прокупља, Баније и Лике 15
Све весело с ове дивне слике.
У Војнићу на самоме крижу
Ја сам, браћо, ту стајао близу,
Говорнике слушао сам редом
И пратио пажљивим погледом, 20
А највише Ћану Опачића,
Данас нашег другог Обилића
И другога Краљевића Марка
Каквог давно не породи мајка.
Тада, браћо, својим око виђе: 25
Један другар до Ћанице приђе
Па га руком грли око врата
И љуби га к’о рођеног брата,
Па му каже да је јунак прави.
Народ кликће и јунака слави, 30
А Ћаница весело се смије,
Своју радост не може да крије
Јер његова мудра глава влада
Сред Војнића, спаљенога града.
А ја срећан и велим што желим: 35
Ускоро ће Вргинмостом бијелим!
У њем сада сједе Талијани,
Наш их Ћане растјерати кани.
Удариће с Подгорачких брда,
Талијанска нестаће утврда. 40
Наш Вргинмост слободан ће бити,
Па ту наду ова пјесма кити.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
