РИБАРЕВА СМРТ
(Староинглеска)
Весело се извезло рибарче
На дебело, на море широко,
Ал већ ено бесомучне буре,
Бржа ти је него сиви соко.
Срдито се море ускомеша,
Слаби чун се горе, доле љуља...
„Јаој, доме, не видох те више,
Не чух више песме од славуља.
...Ветар риче, море се пенуши,
Бесни вали ко брегови бели,
Лаки чамац беднога рибара
До неба су на леђи узнели.
Ладно, смело стоји рибар млади,
Гледа бесну сигру од таласа...
„Јаој мене, јаој, лаки чуне,
Већ од тебе ни трага ни гласа!“
Још једаред уздану рибарче:
„Јаој , доме , јаој мила мати!
Кад већ морам тако мдађан мрети
Бар ћу доде међ бисором спати!“
Потопи се шајка... утопи се
Бедно момче у море дебело...
Ветри ћуте... а тихи таласи
Мирно носе рибарево тело.
