РИБАРЕВА СМРТ

РИБАРЕВА СМРТ Писац: Мита Поповић

* * *

        РИБАРЕВА СМРТ
          (Староинглеска)

Весело се извезло рибарче
На дебело, на море широко,
Ал већ ено бесомучне буре,
Бржа ти је него сиви соко.

Срдито се море ускомеша,
Слаби чун се горе, доле љуља...
„Јаој, доме, не видох те више,
Не чух више песме од славуља.

...Ветар риче, море се пенуши,
Бесни вали ко брегови бели,
Лаки чамац беднога рибара
До неба су на леђи узнели.

Ладно, смело стоји рибар млади,
Гледа бесну сигру од таласа...
„Јаој мене, јаој, лаки чуне,
Већ од тебе ни трага ни гласа!“

Још једаред уздану рибарче:
„Јаој , доме , јаој мила мати!
Кад већ морам тако мдађан мрети
Бар ћу доде међ бисором спати!“

Потопи се шајка... утопи се
Бедно момче у море дебело...
Ветри ћуте... а тихи таласи
Мирно носе рибарево тело.

---

Извор

• Одабране песме Мите Поповића, 1874., Накладом књижаре браће Јовановића у Панчеву, стр. 51-52.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.