RIBAREVA SMRT

RIBAREVA SMRT Pisac: Mita Popović

* * *

        RIBAREVA SMRT
          (Staroingleska)

Veselo se izvezlo ribarče
Na debelo, na more široko,
Al već eno besomučne bure,
Brža ti je nego sivi soko.

Srdito se more uskomeša,
Slabi čun se gore, dole ljulja...
„Jaoj, dome, ne vidoh te više,
Ne čuh više pesme od slavulja.

...Vetar riče, more se penuši,
Besni vali ko bregovi beli,
Laki čamac bednoga ribara
Do neba su na leđi uzneli.

Ladno, smelo stoji ribar mladi,
Gleda besnu sigru od talasa...
„Jaoj mene, jaoj, laki čune,
Već od tebe ni traga ni glasa!“

Još jedared uzdanu ribarče:
„Jaoj , dome , jaoj mila mati!
Kad već moram tako mdađan mreti
Bar ću dode međ bisorom spati!“

Potopi se šajka... utopi se
Bedno momče u more debelo...
Vetri ćute... a tihi talasi
Mirno nose ribarevo telo.

---

Izvor

• Odabrane pesme Mite Popovića, 1874., Nakladom knjižare braće Jovanovića u Pančevu, str. 51-52.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 138 godina.