РЕЦЕНЗИЈА (1)
Читајући претходну збирку Народне пјесме из Книнске Крајине, Београд, 1991. - чији је састављач Милорад С. Кураица, имао сам необично задовољство. Једноставним, упечатљивим, реским језиком, без обзира на нужно уочљива општа места, сплетана је на страницама ове књиге једна необична и нехотична "хроника". Из ње се може доста сазнати, а још више наслутити. Из тих лолинских, бећарачких стихова (дистиха) пуних хумора, поруге, ведрине и неуништиве чулости просијавају истине вишедеценијског живења, навике и обичаји, снови и заблуде. Пева се ту о свему и свачему, па тако и о годинама "обнове и изградње". Упркос свем заносу и полету с трункама идеолошког намаза, истина пробија и покадшто боде очи. Тако сазнајемо да се много где живи на прадревни начин, оскудно, "о танком руву и круву", без електрике, у селима удаљеним и од пристојног пута, а камо ли жељезничких станица.
Наравно, ту није реч ни о каквој дословно социјалној поезији. Одговарајућа "нота", међутим, пробија из тих шалозбиљних исказа, често нам подарујући увид и у оно што изворни певач није имао, нити морао имати на уму:
"Село Плавно, алај си у кругу,
Још да имаш жељезничку пругу!"
(запис бр.398)
Или:
"Ја на пругу, а драги у Рашу,
Ко ће љубав спроводити нашу?"
(запис бр.270)
Сличних примера има доста. Међу њима се истичу записи у којима се говори о ићу и пићу, о одевању. Све у свему, најчешће о танком "материјалном стању". Наравно, хумор и ведрина све надвладавају и превладавају, па су и централни мотиви понајвише у њиховоме знаку.
У поезији с еротским предзнаком оваквих, "притајених момената" и значења најчешће нема. Све је ту светковина чула и исказивања нагона - језиком почесто огољено-директним, ређе околишним, провакативно-алузивним.
Та два типа језика у еротским дистисима вазда се смењују, по принципу "откривено" - "сакривено", "огољено" - "полуогољено". Они граде њихову динамику и обликују доживљај. Вокабулар који се у еротским пјесмама користи почесто бива врцав. Речи с другачијим изворним значењем ту знају да задобију својеврсни пренесени смисао, служећи индиректном описивању, призивању и сликању еротских дражи и самог сексуалног чина.
Све еротске дистихе, по правилу прожима осећај чулне радости. Утолико су ове песме и својеврсно пантеистичке, надахнуте радошћу живота, прожете особеним хумором.
Реч је, укратко, о оном домену нашег народног стваралаштва с којег је доста позно почео да се скида вео епског стида. Објављивањем "Црвеног бана", изабраних Вукових записа, и ова врста поезије стекла је свој легитимитет. Господин Милорад С. Кураица стога је с разлогом приступио вредном извору. Убеђен сам да ће сви они који се занимају за живот и стваралаштво српског народа, овом збирком еротике из Книнске Крајине бити истински обрадовани, тим пре, што је проф. Кураица свој сакупљачки и приређивачки дар већ ваљано демонстрирао већ невеликом али значајном књигом Народне пјесме из Книнске Крајине, као претечом. У исти мах, прва споменута збирка била је састављачу и темељит путоказ. Он у њој није издвајао и спецификовао посебне мотиве, већ је неговао, у неку руку, интегрални приступ, Тиме је, истовремено, отворио простор за потоње, управо мотивски спецификоване изборе (збирке).
Имам задовољство да такав (нови) избор, односно збирку, свесрдно препоручим за објављивање.
Београд, 23.08.1992.године Срба Игњатовић
Референце[уреди]
Извор[уреди]
Милорад С. Кураица, Крајишки црвен бан, Книн, Земун: Крајина-граф, 1995., стр. 22-25.