РЕЦЕНЗИЈА
Професор Милорад Кураица /1956/ приреди још једну аутентичну збирку народних пјесама из Книнске крајине, ојкачких, овога пута поглавито еротске садржине. Наслов "Црвен бан" треба да укаже на везу са српском традицијом, са данас добро знаном а дуго чуваном у тајности Вуковом збирком. Ојкачка форма стиха Крајинска је особеност, која подразумева неку врсту колективног доживљаја. Зна се када, како и где се ове песме певају, те и за ову збирку вреди оно што и за Кураичину прву /"Народне пјесме из Книнске крајине", 1991./: многи ће и овога пута испољити извесну резервисаност у погледу књижевне вреднсоти прикупљених стихова не оспоравајући им аутентичност; неку врсту паралелног живота у народу, упркос књижевних норми, које међутим, данас нису толико чврсте у односу на јучерашње. Отуда привлачи пажњу компаративна анализа између Вукове и ове збирке; питање шта се у народу српском од тада па до данас изменило и на еротском плану? Да ли је дошло до подбачаја у зрелости и доживљаја и израза? Да ли су се многе нове речи уплеле; појмови који баш немају много везе с аутентичним српским простором и Крајинским тлом? Откуда, одједном, банане, примера ради. Јер ове песме, изгледа не припадају сасвим ни селу ни граду, иако у њима преовлађује углавном мушки поглед на свет; мушко, донекле агресивно поимање еротике, што је сасвим у складу са чињеницом да ојкачке песме по својој природи више нагињу епском него ли лирском. Али, не треба бити неповерљив. То што су оне сковане данас а не јуче, не значи да их треба заборавити. Напротив. Нити би било умесно да се пребаци аутору збирке што не беше мало више скпон требљењу, па да неке објави а неке скрије под какав овећи камен. Једноставно, то није био његов задатак, јер то смо ми, Србљи, у еротици данас, можда, ипак, помало површнији и незрелији у односу на наше славне претке, и мало више склони разметању. Но при свему томе, има стихова који задивљују својом непосредношћу, и оним што, срећом, српски народ још није изгубио--смислом за хумор; што је, можда, једна од најпостојанијих нити која везује овај и онај "Црвен бан".
Проф. др Бранислав Димитријевић
Београд
Референце[уреди]
Извор[уреди]
Милорад С. Кураица, Крајишки црвен бан, Книн, Земун: Крајина-граф, 1995., стр. 141.