RECENZIJA
Profesor Milorad Kuraica /1956/ priredi još jednu autentičnu zbirku narodnih pjesama iz Kninske krajine, ojkačkih, ovoga puta poglavito erotske sadržine. Naslov "Crven ban" treba da ukaže na vezu sa srpskom tradicijom, sa danas dobro znanom a dugo čuvanom u tajnosti Vukovom zbirkom. Ojkačka forma stiha Krajinska je osobenost, koja podrazumeva neku vrstu kolektivnog doživljaja. Zna se kada, kako i gde se ove pesme pevaju, te i za ovu zbirku vredi ono što i za Kuraičinu prvu /"Narodne pjesme iz Kninske krajine", 1991./: mnogi će i ovoga puta ispoljiti izvesnu rezervisanost u pogledu književne vrednsoti prikupljenih stihova ne osporavajući im autentičnost; neku vrstu paralelnog života u narodu, uprkos književnih normi, koje međutim, danas nisu toliko čvrste u odnosu na jučerašnje. Otuda privlači pažnju komparativna analiza između Vukove i ove zbirke; pitanje šta se u narodu srpskom od tada pa do danas izmenilo i na erotskom planu? Da li je došlo do podbačaja u zrelosti i doživljaja i izraza? Da li su se mnoge nove reči uplele; pojmovi koji baš nemaju mnogo veze s autentičnim srpskim prostorom i Krajinskim tlom? Otkuda, odjednom, banane, primera radi. Jer ove pesme, izgleda ne pripadaju sasvim ni selu ni gradu, iako u njima preovlađuje uglavnom muški pogled na svet; muško, donekle agresivno poimanje erotike, što je sasvim u skladu sa činjenicom da ojkačke pesme po svojoj prirodi više naginju epskom nego li lirskom. Ali, ne treba biti nepoverljiv. To što su one skovane danas a ne juče, ne znači da ih treba zaboraviti. Naprotiv. Niti bi bilo umesno da se prebaci autoru zbirke što ne beše malo više skpon trebljenju, pa da neke objavi a neke skrije pod kakav oveći kamen. Jednostavno, to nije bio njegov zadatak, jer to smo mi, Srblji, u erotici danas, možda, ipak, pomalo površniji i nezreliji u odnosu na naše slavne pretke, i malo više skloni razmetanju. No pri svemu tome, ima stihova koji zadivljuju svojom neposrednošću, i onim što, srećom, srpski narod još nije izgubio--smislom za humor; što je, možda, jedna od najpostojanijih niti koja vezuje ovaj i onaj "Crven ban".
Prof. dr Branislav Dimitrijević
Beograd
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
Milorad S. Kuraica, Krajiški crven ban, Knin, Zemun: Krajina-graf, 1995., str. 141.