РЈЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ И АРХАИЧНИХ РИЈЕЧИ, ИЗРАЗА И ГЕОГРАФСКИХ ПОЈМОВА
А
АВИЈУН - авион
АРШИН - 1.лакат, мјера за дужину, између 65 и 75 цм, дјелио се на осам урупа, а сваки уруп, на четри греха, 2. пријашња руска мјера - 0,7112 м, 1500 аршина - 1 врста (1066,781).
Б
БАН - државни поглавар, уопште човјек у власти, господар, господин, угледан човјек
БАНАК - клупа, тезга
БЕРЕКИН - мангуп, факин, деран, враголан, лола
БЕЋАР - весео, раскалашен, разуздан човјек, бекрија, мангуп, момак самац, нежења
БЛУЗА - женска лагана хаљина (само до појаса), кошуља
БЛЕЈАТИ - лајати, говорити
БРАБОЊАК - измет стоке ситног зуба (овце, козе)
БРАЛЕ- брат
БОСАНСКА КРУПА (сада КРУПА) - градић у крупској долини, на десној обали Уне, у западном дијелу бивше Босне и Херцеговоне, сада Републике Српске. Лежи на унској прузи. Први се пут спомиње у 13.вијеку.
БУМБУНА - бомбона
В
ВАГИР - баланцин, ждрепчаник, кратка (око 1 м) посебно обрађена, дрвена мотка на коју се припињу штранге у коњској запрези.
ВАЛАЈ - вала, тур. (валах, валлахи) узвик: тако ми Бога, богами; па и до врага, до ђавола; исто и: валах
ВРЕТЕНО - 1. Прибор за ручно предење вуне, конопље или лана. То је обли штапић, чуњасто зашиљен на оба краја (на једном ужи, на другом шири) на који се намотава испредена нит. Преља једном руком извлачи с преслице вуну, конопљу или лан, ситни и упреда, а другом руком окреће вретено, намотавајући на њега оно што је испрела. 2. Машински дио ротацијског облика, обично носач главног органа машине или направе.
ВАРЕНИКА - слатко млијеко
ВАРОШ - град, умањено: варошица
ВОДИТИ - Кад је водила ова крава? - Вријеме кад крава тражи бика.
ВЕЛИКА ПРОМИНА - планина између Косова далматинског и Петрова по-ља, сјеверно од Дрниша. Највиши врх: 1148 метара.
ВРЕЂА - (Вук, Космет = икавски) врића од козијег или овчијег руна, изаткана ручно или фабрички; велика торба.
Г
ГАДНО - оно што изазива гађење, одвратност, оно што је одвратно, одвећ ружно. Придјевом гадан се означава и оно што је тешко, непријатно, неугодно, неповољно, као и онај који је зао, поган, непоштен итд.
ГОЛОГЛАВАЦ - онај који је непокривене главе, без капе, мараме и сл.
ГАЛА - црна, гара.
ГАЂЕ - платнено доње одијело; чакшире, панталоне. Гаћама се нази-ва доњи дио женског и мушког рубља.
ГЛОБА - казна
ГАРГАШ - гаргача, гребен за чешљање вуне, исто и гаргаша, гла-гол: гаргати, гребенати, чешљати ву-ну, исто и: гаргашати
ГОВЕДО - (говече) спада у сисаре, шупљороге преживаре или преживаче из реда двопапкара. То су велике, троме животиње, велике влажне губице - која је, као и желудац, прилагођена за биљну храну.
ГОСПОЈА - госпођа.
ГРАБОВИНА - граб, грабар. То је врста дрвета. У Црној Гори дебела змија којој по причању пушка не може пробити кожу. Овако је названа јер је исте боје као грабова кора.
ГРОШ - врста ситног новца; данас у Аустрији: стоти дио шилинга и у Пољској: стоти дио злота. Пренесено: новац уопште.
ГУЗОВИ - ноге
Д
ДИВАНИТИ - тур.(исп.диван) говорити, разговарати; у славонским дијалектима: ашиковати, водити љубав.
ДРКАТИ - онанисати, полно се самозадовољавати.
ДИД - дјед, ђед,очев отац, у рубним дијеловима Републике Српске Крајине због утицаја икавштине, и дан данас се изговара икавски.
ДОМЕНЕКА - до мене.
ДОЧИЋ - деминутив од ријечи до.
ДРАЧА - poliurus spina - christiMill. 1. Други називи: љута драча, црна драча, христова драча итд. Висок бодљикав грм с ријетком крошњом и трњем које је дјеломично свинуто уназад. Листови су јајасти и са три жиле. Цвјетови су звјездасти. Плодови су дрвенасте, округле и плоснате кошту-нице. Драча цвате од маја до августа. Расте на каменитим и отвореним мјестима, уз путеве, највише у топлијим крајевима. Има је у Книнској крајини.
ДРОБ - стомак, стомачић, желудац; пренес. трбух (особито у дебелих људи); прид. стомачни; умањ. стомачић; увећ. стомачина; стомаклија - ракија с примјесама које добро дјелују на пробавне органе.
ДРПАТИ - порити, парати, дерати, кидати. У шатровачком (вешкарском) језику дрпати значи "јести", у сјеверном штокавском значи и "растрзати, раскидати".
Ђ
ЂЕ - гдје
Е
Ж
ЖДРИЈЕБЕ - младо од кобиле.
ЖЕГАР - село у општини Обровац, на цести Книн-Обровац.
ЖУНА - дјетлић, птица кричалица из породице дјетлова, дуга до 50 цм, црне боје с црвеним тјеменом. Борави највише у горским шумама Европе и Азије.
ЗАПРДИТИ - утјерати, ставити пен14С у вагину.
З
ЗАГУНИТЕЉ - јебач.
ЗАЦЕЦАТИ - ставити пенис у вагину.
ЗГУЗА - отпозади, иза стражњице (дупета).
И
ИЗДАТИ - глагол издати има већи број значења, на што упућују и ријечи које су изведене од њега, или од његовог видског парњака глагола издавати. Њиме се означава да је ко издао, продао коме нешто, нпр. робу из магацина, или - Ако нас мотор изда; мораћемо пјешке до села. Глаголом издати се означава и да је ко одштампао и пустио у продају књигу, новине и сл.
ИЛИНСКЕ ВРУЋИНЕ - врућине око св. Илије (02.августа, сваке године).
Ј
ЈАЛОВА ОВЦА - овца која се не јагњи.
ЈАЊЕ - јагње, младо од овце
ЈАРЕ - младо од козе.
ЈУНЕ - једногодишње младо од краве
ЈАЛОВИТИ - онеспособљавати животиње (овна, магарца, коња, свињу, ...) за расплодњу. То се углавном чини физичким путем, било одстрањивањем полних органа (муда), или нагњечењем проводника сјемена.
ЈЕРБО - јер.
К
КАМИН - отворена пећ с директним димњаком која грије собе непосредним пламеном.
КЕЦЕЉА - прегача.
КЕСЕЏИЈА МУСА - син султана Бајазита, "наметник султан" у европској Турској од 1410. до 1413. кога су побиједили султан Мехмед и деспот Стефан.
КИКЉА - сукња, хаљина.
КИСТАЊЕ - највећа сеоска МЗ у книнској општини, 30-так километара од Книна, према Бенковцу.
КЛАПАТИ - ударати.
КОМУША - љуска од кукуруза или ораха; комињати има и значење: дрпати.
КРАВЉИ МОСТ - мост преко ријеке Зрмање између Пађена и Превјеса (прво мјесто је у книнској општини, а друго у грачачкој).
КРАЈИНА - област, земља.
КЉУН - орган код птица, настао продубљењем горње и доње чељусти; састоји се од два дијела: горњег и доњег, а оба су превучена рожнатом навлаком; на горњем су дијелу ноздрве.
КОТУЛА - горња сукња; котулашуша - жена која носи котулу (за разлику од димијашуше, тј. жене која носи димије)
КРАЈИШНИК - граничар
КРАЉЕВИЂ МАРКО - најстарији син и насљедник краља Вукашина. Рођен око 1335. а умро 1395.године. О Марку, за очева живота има мало података. Након Маричке битке, Марко је у Прилепу 1371.године дошао на пријесто. Постао је турски вазал. Погинуо је, помажући Турцима против влашког војводе Мирче, на Ровинама. Иако мало познат владар, Марко је постао централни епски јунак наших народних пјесама.
КРТОЧИЋ - деминутив од ријечи крто.
КУДЈЕЉА - конопљино влакно, које може бити дуго од неколико дециметара, до преко 1,5 метра. Свака се нит кудјеље састоји од већег броја појединих влаканаца, која су међусобно повезана у снопиће. У народној пјесми ријеч кудјеља је синоним за стидне длаке код дјевојке или жене.
КОРТУН - (кондом) добио име по изумитељу. То је гумено заштитно средство против зачећа или против сполних болести; презерватив, кутон, "капутић".
КУРЧИНА - аугментатив од курац.
Л
ЛАДОВИНА - хладовина.
ЛЕДИНА - ледина је запуштена, необрађена земља, обично обрасла травом, земља уопште, тло.
ЛОЛА - бараба, мангуп, скитница, не-ваљао човјек, беспосличар, несташно чељаде, враголан.
Љ
М
МАЧЕ - младо од мачке.
МАЗИЈА - тур. из франц. (мазер - прочишћавати, челичити) челик, оцал, надо, ковко жељезо.
МЈЕШАЈА - округло дрво за мијешање пуре и развијање тијеста у коре за колаче (пита, гибаница, кромпируша...), тур. оклагија.
МАНА - тур.(махана) погрешка, мањкавост, неисправност, недостатак, замјерка.
МАРУНУША - дио града Книна, с јужне стране легендарне Тврђаве, уз десну обалу ријеке Крке. Познато мјесто за тајно љубовање грађана Книна.
МЕГДАН - двобој, разбојиште. Двобоји су се одржавали не само у средњем, него и у 16. и 17. вијеку. Ускоци су радо дијелили мегдане с босанско-херцеговачким Турцима. Ко позива на мегдан има право први да удари; отуда ови стихови:"твој је мегдан, твоје позивање; играј коња, па удри на мене, а ја ћу ти стати на белегу".
МЕМБРАНА - опна, кожица; гипка метална плочица која преноси све звучне титраје (говора или музике) готово без промјене; употребљава се код свих апарата за одашиљање или примање звука (телефон, микрофон и сл.).
МОРЕШ - можеш; дијалектални облик 2. лица једнине презента од глагола моћи.
МРКАТИ - водити.
МОТАТИ - савијати нпр. рецимо у клупко.
МУДО - тестис.
МРАВ - спада у породицу инсеката опнокрилаца из подреда жалчара. Распрострањен је по свим континентима, а највише их има у тропским подручјима. Досад је описано око 200 родова с око 5.500 врста. Живе задружно, граде мравињаке у којима живи по неколико хиљада јединки.
МУЛАЦ - копил, копиле, ванбрачно дијете.
Н
НАБИЈАТИ - снажно, силом ставити у нешто; увући у тијесан простор.
НАГНОЈИТИ - стављати гнојиво.
НАТИЦАТИ - стављати на нешто, на-бијати.
НАДРКАН - (пенис) у ерекцији, крут.
НАЗДРАВЉЕ - пријатно, да буде добро здравље, каже се обично када неко кихне(кија).
НОЖИНА - аугментатив од нож.
НОТА - лат. нота - знак, знамење, биљешка.
НАНА - мајка, мама, мати, кева, родитељка. Mater, cepta. pater semper incertus лат.: мајка је сигурна, отац је увијек несигуран (тј. за мајку се увијек зна, док је очинство проблематично, стара правничка узречица).
НАТРГАН - набран.
НЕВЈЕРНИЦА - жена која вара мужа.
Њ
О
ОПАНАК - врста сељачке круте обуђе раширене на територији бивше Југославије, у Бугарској, Румунији, те Словачкој и дијелом у Русији. Израђује се од сирове или штављене коже (најчешће телеће, говеђе), а обувају се на вунену чарапу или обојак. Састоји се од ђона и дијела који покрива горњи дио стопала. Опанак се веже око глежња једним или с више ременчића.
ОБРЕЗИНА - маска, кринка, образина.
ОЋЕРАТИ - отјерати.
ОЋЕШ - хоћеш,
ОТОВА - (отава) јесења трава, трава која се по други или трећи пут коси.
П
ПАЂЕНЕ - село сјеверозападно од Книна, на цести Книн - Грачац.
ПАЛАНКА - варошица.
ПЕРДО - завјеса, застор, преграда, раздвојни зид, спојни бедем.
ПЕТРОВО ПОЉЕ - у близини Дрниша највеће је од три поља горње Крке (Книнског, Петрова и Косова). Дуго је 17 км и протеже се од сјеверозапада према југоистоку, од Тепљуха, др Кљака. Захвата површину од 57 км , тј. колико Книнско и Косово поље заједно. Највероватније је названо по градини Петровац на сјеверном рубу поља.
ПИТУРА - боја, фарба.
ПРШУТ - шунка, често се каже и за ноге дјевојачке.
ПЛАСТ - сијено, као велики навиљак.
ПОБРО - друг, пријатељ, побратим, замјена за рођенога брата. Установљено у прадавна времена. По средњовјековним србуљама, чин "братстворениа" двоје људи истога или различитога пола, вршио се уз обредне молитве и формуле.
ПОЈЕТА - остава за сијено, сламу.
ПРДИТИ - пуштати вјетрове.
ПРОЧЕЉЕ - огњиште, посебно мјесто у кући одређено за ложење ватре на којој се кува и која загријава просторију. У нашим старим сељачким кућама ватра се није никад гасила, жар се стално подржаво. Кућно огњиште је светиња и симбол породице, народа и отаџбине. Уз огњиште, везан је низ предмета који служе при ложењу ватре и спремања хране. Ланац (вериге), на који се вјеша лонац за кување (бакра), пека (сач, чрипња) за печење хљеба, меса..., решетке за печење (граделе), машице, маша итд.
ПРЧЕВИНА - мирис, воњ јарца; "прчевит јарац": јарац у напону полне снаге.
ПУРА - палента, качамак.
ПУЋА - прасе, свиња.
Р
РАДУЧИЋ - село на цести између Книна и Кистања.
РОМИЊАТИ - падати; најчешће везано за кишу.
РАФАЛ - 1.непрекидно пуцање из митраљеза; брза, учестала паљба из ватреног оружја уопште; 2. јак замах; вихор на махове.
С
САЛОМИТИ - сломити.
СКАЛАВАТИ - скидати.
СЛАНИНА - масни поткожни слој утовљене свиње, усољен се суши на ваздуху, или се, ако је претходно био у расолу, суши на диму. Добра сланина мора бити чврста и крута, бијеле до жу+жасте, или мало ружичасте боје.
СТАЛАЖА - стелажа, низ полица у неколико спратова; у књижницама , у складиштима, радионицама итд.
СТАРА СТРАЖА - жељезничка станица на прузи Книн - Грачац, иначе дио мјесне заједнице Жагровиђ.
Т
ТРАЋИТИ - улудо трошити.
ТРБА - трбух, стомак, дроб.
ТАВАН - значи и: спрат, кат; Кулу гра-ди од двадесет тавана.
ТАПУН - таплун.чеп, запушач, тампон.
ТРИЕСТ - тридесет.
ТУРИТИ - ставити, метнути.
ТУЦАТИ - јебавати, шевити, фукати.
Ћ
ЋАЋА - колоквијални израз за оца. ЋЕР - кћер.
ЋЕТИ - хтјети.
У
УДОВИЦА - жена која остане без му-жа.
УЗАО - чвор.
ф
ФРАЈЛА - конобарица, госпођица, ули-чна девојка, усједјелица.
X
Ц
ЦУРА - дјевојка
Ч
ЧЕЉАДЕ - одрастао човјек.
ЧИЧАК - чичком се назива ред двогодишњих биљака с великим јајастим листовима и округлим цвјетним гла-вицама које се лако прихватају за од-јећу и животињско крзно.
Џ
ЏИГЕРИЦА - јетра, црна џигерица (караџигер), а бијела џигерица (акџи-гер, плућа).
Ш
ШВАЈЦОВАТИ - заваривати, спајати ковине.
ШЕНИЦА - пшеница.
ШИЉЕЖЕ - јагње или јаре, од годину дана.
ШИКНУТИ - ударити у млазу.
ШКАТУЛА - кутија, смотуљак.
ШЛАЈФАЊЕ - клизање, оштрење
ШПАГ - шпага, конопац, узица.
ШПУЧИНА - стара пушка (кубура).
ШТЕКТАТИ - лајати.
Референце
[уреди]Извор
[уреди]Милорад С. Кураица, Крајишки црвен бан, Книн, Земун: Крајина-граф, 1995., стр. 119-138.