Ферман стиже од Стамбола,
бујрунтија од Травника:
„Ухватите два Морића,
два Морића, два пашића."
Оде хабер старој мајци. 5
Стара мајка питу куха,
у руци јој оклагија,
а у другој златан ибрик.
Оклагију преломила,
златан ибрик о тле удри, 20
па полети гола, боса,
босонога без папуча,
гологлава без фесића.
Кад је била кроз Сараче,
косу чупа, диван чини: 25
„Срамите се сви сарачи,
што пустисте два Морића."
Сви сарачи затворише
и за мајком полетише.
Кад је била кроз Коваче, 30
косу чупа диван чини:
„Срамите се сви ковачи,
сви ковачи и сарачи,
што пустисте два Морића,
два Морића, два пашића!” 35
Сви ковачи затворише
и за мајком полетише.
Кад је била уз Јековац
сусрела је кол-ћехају:
„Пусти мени једног сина, 40
на поклон ти пола блага,
б'јела кула у Сарај'ву,
на поклон ти три чифлука,
три ђердана испод врата,
златни сахат са дувара.” 45
„Хајде кући, стара мајко,
пустићемо оба сина,
а без паре и динара!”
Стара се је преварила
па се кући повратила. 50
Не пустише ни једнога,
већ их воде на вјешала.
Проговара Морић Ибро:
„О бога ти, кол-ћехајо,
има л' изун засвирати, 55
и још једном запјевати.”
„Пјевај, Ибро, јоште данас,
више никад за вијека
нећеш овдје засвирати,
нећеш млађан запјевати.” 60
Он узима тамбурицу,
па засвира танковито
и запјева гласовито:
„Сарајево, красно ли си,
Башчаншијо, равна ли си, 65
Ат-мејдану, мамур ти си,
а Бембашо, меракли си,
лијепа Маро, лијепа ли си,
доста си нас нахранила,
од душмана сачувала 70
и љепоте своје дала!”
Референце
Извор
Бутуровић Ђенана: Морићи, од стварности до усмене предаје, Свјетлост, Сарајево, 1983., стр. 238-239.
