Пјесма на колијевци

Мило Јововић

Кад сам првом св'јет углед'о,
Над кол'јевком, драга мати
Пјеваше ми: слатко чедо!
Србином се мораш звати.

Чуваше ме као своје
Очи и све благо св'јета,
Клицаше ми: злато моје!
Мој лијепи пупчак цв'јета.

Жив ми био много љета,
На утјеху мајке своје,
Нек сврх тебе рука света
И анђели Божји стоје.

Сретан био у твом в'јеку,
Вјеран синак своме роду.
Ал' те кунем на мом мл'јеку,
Гини за крст и слободу!

К'о љубезна мати права,
Пјевала би да ме с'влада
Да с' умири и успава
Невинашца душа млада.

Што ми тада препоручи,
У срцу ми оста трајно,
Те ми увјек јасно звучи:
„Чувај своје име сјајно.“

С тога, мајко, теби хвала!
На наукам светим твојим;
На рођењу што с' ми дала,
Да их у мом срцу гојим.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар, 1902. год. Мило Јововић, „Голуб“, број 8., у Сомбору, 15. априла 1902., стр. 122.