Пут око света (комедија у десет слика)/8
VII!
ЈОВАНЧЕ. ПРОФЕСОР, ГРАЂАНИ
JОВАНЧЕ:
(Иде наиред, за њим ирофесор и остали грађани, па дечурлија која се грдно скупља, те се пењу и по плоту и по суседним кућама. Јованча је скинуо шубару, брише се велжком маралом, јер је знојав и дахће).
Бре, бре, бре... што се направи калабалук — бре...
АПОТЕКАР:
(Још узбуђен).
Пазите! Та пазите, забога! Ево их, иду!
ПЕРСА:
(Тешко јој, хтела би нешто да каже. крши прсте).
ЈоЕанче! Б...
ЈОВАНЧЕ:
Ти да ћутиш! Знам те док зинеш шта ћеш да кажеш! Човек сам, бре, човек! Камење да знам да ћу да гризем, не трзам реч. Овако, са прангије, са звоно и грађанство, само Таса арачлија, у неко време, што беше испраћан, па сад ја! И ди је Таса ишао, у Београд; а ја, хеј, на море, ја чак у... како оно беше, г. Мико?
ТЕЛЕГРАФИСТА:
Буенос-Аирес.
ЈОВАНЧЕ:
Јесте, видиш, у то место идем где ти је казао г .Мика. А јоште и подаље; идем и у Меридијан, па у Атлан, па у Сакрамент, па у Чинчимент и кој га зна ди ће све да ме однесе ветар.
ПЕРСА:
Тешко мени!
ЈОВАНЧЕ:
Хм. Женска памет! А не мислиш да ће после да остане прича за вјеки вјеков амин: како се дигао газда Јованче из Јагодину, па обишао цео свет и ће да се продају моје слике и ајнзец-карте. Видиш тек вашар, па контрафџије обесиле на сиџимке слике: „Цар Николаја руски”, „Цар Гијљем, немецки”, „Султан Абдул Хамид”, „Јованче из Јагодину”.
ПЕРСА:
А кућа, а жена? Шта ћу ја, кукавица?
ЈОВАНЧЕ:
Ти, је ли? Ти да будеш весела, и овако са дигнуту главу да идеш низ чаршију. Све сам наредио како треба, оставио сам и тестамент у суд. Ову кућу, овде, и магазу, и 300 дуката пара оставио сам моме другу, Перси. Да живи и да ужива, али да се не удаје, зашто, кој зна, мен ме може да нестане за неко време, па опет да се вратим, мањ ако ме не прогута нека риба или, не дај Боже, направе Арапи ћевап од мене.
Г. ТОМА:
Бога ми, ’оће то!
ЈОВАНЧЕ:
Шта, ’оће?
Г. ТОМА:
Па, овај, Јованче, брате, немој да ми замериш, али ти си онако подгојен.
ЈОВАНЧЕ:
(Тргне се, неправо му и механики се пипне за врат).
Е, г. Томо, да знаш, та ме реч вређа. Ако сам подгојен, твоју пензију нисам јео, а ти немој да ме густираш.
Г. ТОМА:
Ама, ја сам то онако, немој да примиш к срцу. Говори ти, брате, што си почео о тестаменту.
ЈОВАНЧЕ:
Па ето, оставио сам 10 дуката цркви, да ме спомиње ако погинем. Не мора баш да ми се прави засебан парастос. Може на Видовдан, кад се даје парастос косовским мученицима, и мене да ме метну у списак. Оставио сам и 5 дуката за болницу и 2 дуката за нов глобус за гимназију, зашто овај носим ја. Па онда... а јест, оставио сам и да ми се слика метне у читаоницу и да се на њу напише: „Овде лежи, т.ј. овде виси”, није, море, него овако: „Ово је Јованче Мицић, светски путник из Јагодину”. То да се напише, да се зна и памти како после Кочу и Тасу арачлију не беше у Јагодину повећи човек од мене. Чу ли, моое, Персо? (Перса је за време говора о тестаменту била тронута). Је ли све спремно, море, зашто време је?
ПЕРСА:
Све је готово!
ЈОВАНЧЕ:
Јеси л’ напунила заструк с печене паприке?
ПЕРСА:
Јесам.
Г. ТОМА:
Ето ти сад, што ће ти печене паприке?
ЈОВАНЧЕ:
Знам ли га ја, бре брате, кроз какви свет пролазим? Може да ми скува чорбу са смокве, или може да ми да шећерну трску да сисам.
ТЕЛЕГРАФИСТА:
А ја мислим, пак, да ћете паприке наћи и у Буенос-Аиресу.
ЈОВАНЧЕ:
У шта?
МИКА:
Мислим, уопште у Америку.
ЈОВАНЧЕ:
Може бити, али ја па да понесем. (Перси викне). Бисаге, готове ли су?
ПЕРСА:
Готове.
ЈОВАНЧЕ:
Јеси ли метла који струк лука у бисаге? (Перса тврди главом). Мети ми које ускршње јаје, ако ти је остало.
ПЕРСА:
Метнула сам.
ЈОВАНЧЕ:
Јеси ли метула иглу и конац, зашто могу да се исцепам?
Г. ТОМА:
Ех, ех, па ти, као да у свету нигде нема игле и конца?
ЈОВАНЧЕ:
А шта му га знам. Ниси ли читао Робинзон Крусе? Може бити тамо се шију са рибљу кост, јали са трску. Неку ја имам моју иглу. (Чује се циганска музика, која свира "Ој Сдовени").
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|