Пуста кућа
| ←Повратак | Пуста кућа Писац: Милета Јакшић |
За друговима→ |
Ветар мумла око куће,
Ја га слушам у самоћи —
Ветар гуди, песму пева:
Све пролази, све ће проћи...
Да̑, пролази!... Некад беше
Пуна кућа пријатеља,
Пуна громких разговора,
Смеха, песме и весеља.
Ал’ је онда мого̑ ветар
Са пророчком песмом доћи,
Ми од граје нисмо чули:
„Све пролази, све ће проћи.“
Расуше се знанци моји,
Бахнуше у свет далеки,
Ко зна куд их живот витла —
Под земљом су можда неки.
Пуста кућа глуво хуји,
Мрак се хвата, вече касно
Већ наступа... „све пролази
Све ће проћи“... чујем јасно.
Око куће ветар звони,
Над кровом се тихо чује,
Јецајући жалостиво
Ко̑ да неког сахрањује.
Извор
[уреди]- Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 24
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
|