Pusta kuća
| ←Povratak | Pusta kuća Pisac: Mileta Jakšić |
Za drugovima→ |
Vetar mumla oko kuće,
Ja ga slušam u samoći —
Vetar gudi, pesmu peva:
Sve prolazi, sve će proći...
Dȃ, prolazi!... Nekad beše
Puna kuća prijatelja,
Puna gromkih razgovora,
Smeha, pesme i veselja.
Al’ je onda mogȏ vetar
Sa proročkom pesmom doći,
Mi od graje nismo čuli:
„Sve prolazi, sve će proći.“
Rasuše se znanci moji,
Bahnuše u svet daleki,
Ko zna kud ih život vitla —
Pod zemljom su možda neki.
Pusta kuća gluvo huji,
Mrak se hvata, veče kasno
Već nastupa... „sve prolazi
Sve će proći“... čujem jasno.
Oko kuće vetar zvoni,
Nad krovom se tiho čuje,
Jecajući žalostivo
Kȏ da nekog sahranjuje.
Izvor[uredi]
- Mileta Jakšić: Pesme, Matica Srpska, Novi Sad, 1984, str. 24
|