Пуно ми је срце бола
| Пуно ми је срце бола Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
Пуно ми је срце бола
Пуно ми је срце бола
Са псовака силне праске,
Што но сам их претурио
Овда, онда, до данаске.
Приближим се старом чики
Очи му се светле, звере,
И тек ти се пун љутине
Разрогачи, па продере:
«3ар те зато, хуљо, храним
Да м' лењштине твоје смраде? —
Узми куку и мотику
Па не седи бадаваде!»
Куд ћу, шта ћу, свога немам,
Раменима само слегнем,
П'онда опет удри, ради,
Све од јутра док не легнем.
А кад ноћу заспи тврдо
Мога чике душа крута,
Ја ти онда мало ланем,
Па се крадем преко пута.
Ту ти живи моја мила,
Код ње ми је вавек мис'о —
Сиротицу, к'о ја што сам,
Давно сам је бегенис'о.
Нас два млада сиротана
Потпуно се разумемо —
На гробови родитеља
Љубимо се и плачемо.
Напомене
[уреди]- Ова песма је први пут објављена у збирци Песме, 1863 стр. 29
Извори
[уреди]- Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 38-40. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|