Puno mi je srce bola
| Puno mi je srce bola Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Puno mi je srce bola
Puno mi je srce bola
Sa psovaka silne praske,
Što no sam ih preturio
Ovda, onda, do danaske.
Približim se starom čiki
Oči mu se svetle, zvere,
I tek ti se pun ljutine
Razrogači, pa prodere:
«3ar te zato, huljo, hranim
Da m' lenjštine tvoje smrade? —
Uzmi kuku i motiku
Pa ne sedi badavade!»
Kud ću, šta ću, svoga nemam,
Ramenima samo slegnem,
P'onda opet udri, radi,
Sve od jutra dok ne legnem.
A kad noću zaspi tvrdo
Moga čike duša kruta,
Ja ti onda malo lanem,
Pa se kradem preko puta.
Tu ti živi moja mila,
Kod nje mi je vavek mis'o —
Siroticu, k'o ja što sam,
Davno sam je begenis'o.
Nas dva mlada sirotana
Potpuno se razumemo —
Na grobovi roditelja
Ljubimo se i plačemo.
Napomene
[uredi]- Ova pesma je prvi put objavljena u zbirci Pesme, 1863 str. 29
Izvori
[uredi]- Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 38-40. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.
|