[Пуна градина бел’ босиљак]
Пуна градина бел’ босиљак.
А ја млађан не накити се,
не накити се, не насити се,
да је од туге, — ни пола муке,
већ од сељани, моји душмани. 5
Кад год ме виде, увек ми прете:
„Да ми поломе плот на градине,
да ми погазе цвеће на леје,
да ми одведу прошену драгу!“
А ја па њима, овако зборим: 10
„Чујте сељани, чујте душмани!
Ја браћу имам, што коње јашу,
што коње јашу, што сабље пашу;
код цара служе, са цара зборе
са цара зборе: да ме удоме!“ 15
